ВАЖНО ЈЕ ИМАТИ САМОПОУЗДАЊЕ И ОДГОВОРНОСТ И ТУ НЕМА ГРЕШКЕ
„Заволео сам то још као дечак, кроз техничко образовање, препознао сам се и заволео тај посао. После неколико година рада у локалној фирми одлучио сам се да покушам. И почео од нуле“.
Лако је имати идеју, али потребна је воља и упорност како би се она и остварила. Шта је у Пријепољу потребно за успешно бављење неком од привредних активности? На то нам указује млади предузетник Ненад Безаревић, који је отворио самосталну радњу у којој производи намештај.
На који начин сте се определили баш за ову делатност?
– Кроз школовање, још као мали дечак, заволео сам то, кроз техничко образовање и цртање које тај предмет подразумева и кроз ликовно, а све се то некако надовезивало касније. И онда, када сам почео тиме да се бавим, препознао сам себе и заволео тај посао. Најбитније је да човек воли оно што ради. Додатна је мотивација да човек може да обезбеди себи егзистенцију од онога што воли да ради.
Како сте стекли радно искуство у овој области?
– Своје радно искуство сам почео да стичем у једној локалној фирми која се дуго година бави производњом плочастог намештаја. Претходно сам у истој фирми био на пракси у средњој школи као трговац. По завршетку средње школе, понудили су ми радно место у производњи намештаја. Прихватио сам, почео да радим ту, стицао искуство, а на један кратак период сам се и одвојио од те фирме, па сам се опет вратио. Имам око 9 година искуства у овом послу.
Како је кренуло осамостаљивање?
– Пре две године, одлучио сам да се осамосталим, из потребе за већим примањима, а и сматрам да у себи имам предузимљив дух који сам препознао и мислим да би могао нешто више да постигнем у овом послу. Почело се од нуле, наравно. Али, Богу хвала, у овом неком претходном периоду то све заиста функционише.
На који начин Вам је држава или локална самоуправа помогла?
– Тренутно сам добио субвенцију од Националне службе за запошљавање, која је финансирана уз помоћ Општине Пријепоље за започињање самосталне делатности у износу од 300 хиљада. Такође сам аплицирао код Немачке развојне агенције „HELP“, која нуди помоћ за набавку опреме у вредности до 2 хиљаде евра.
Да ли је приоритет локално тржиште или, ипак, имате веће циљеве?
– Моја циљна група су ти неки млади људи који стварају своје породице, који граде свој дом. А, стицајем околности, посредством пријатељства имао сам пар поруџбина које су отишле за Београд. Јер је у Београду велико тржиште и у ова претходна два-три месеца доста смо радили тамо. Мислим да ће се у будућности наша производња заснивати на том тржишту. Одржаваћемо, наравно, ово локално овде, али мислим да је то недовољно за развој фирме и посла.
Како изгледа развој посла и тржишта, као и пласирање производа у Пријепољу?
– Врло је тешко из разлога што је ово мала средина, мало тржиште, економска моћ становништва је врло мала, нема ту неких прихода. Доста привреде у Пријепољу је било засновано на производњи воћа, а у последње време сви знамо да је малина, рецимо, подбацила и са родом и са ценом. Велики број људи ради „на страни“, и доноси новац овде. То је нешто што ми покушавамо, на неки начин, да искористимо.
На који начин се врши транспорт Ваших производа и да ли користите услуге други фирми у те сврхе?
– Имам свој превоз којим вршим испоруку на локалном нивоу. Када идемо негде даље, користимо услуге транспортних фирми јер је то увек неки обимнији посао у питању.
Какви су планови за проширење тима радника и обима производње?
– У наредном периоду намеравам да запослим једног радника, јер је овај посао тешко обављати самостално. Имам озбиљне планове за развој овог посла и набавку неких машина, али ту очекујем неку помоћ од државе. Ако будем наишао на разумевање, мислим да од овог може имати користи и држава и ја.
Шта то самостално предузетништво још подразумева поред саме израде производа?
– У неком будућем периоду, треба доста времена да се посвети и разговору са муштеријама и понудама, бити непрестано на терену, узимању мера. Немогуће је истовремено бити на више позиција. Треба неко да одрађује посао овде у радионици, а неко да обилази тржиште. До сада ми је главно било да направим простор у ком могу да обављам ову делатност.
Како Вас виде најближи и Ваше „муштерије“ и шта је то најбитније што изазива поверење код људи?
– Људи су кроз ове године мог рада у овој области стекли неко поверење у мене. А што се тиче околине, односно породице и друштва, дају ми сви подршку колико је то могуће и мислим да то значи доста. Важно је да човек не одустаје, да има самопоуздање, а најважније је да је човек одговоран, има квалитет за оно што ради и мислим да ту нема грешке.
Верица Кијановић
