Država daje 50 odsto, banka 40, a poljoprivrednik samo učešće 10 odsto od ukupne cene

Референдум о Акту о промени Устава Републике Србије, обележила је ниска стопа излазности у све три општине Полимља, у Пријепољу 31,5 %, Прибоју 30 % и у Новој Вароши 36,8%. Изашли бирачи су већински гласали за промену Устава у обласати правосуђа – у Пријепољу 82,20%, Прибоју 80% и Новој Вароши 72,24.

Конфузне поруке и нејасноће у ставовима политичких партија и стручне јавности, неубедљива једномесечна  кампања за референдум о Акту о променама Устава Републике Србије који се односи на сет системских промена у правосуђу, резултирале су ниском излазношћу на републичком нивоу од једва 30% односно 1.953.711 грађана од укупно уписаних 6.510.323 бирача. Док се излазност  у највећем броју локалних самоуправа у Србији кретала уједначено од око неких 30%, резултати за и против промене Устава су варирали од великих градова у којима су се грађани изјаснили против, до мањих средина у унутрашњости у којима се бирачко тело већински изјаснило за промене.

У општини Пријепоље на 66 бирачких места гласао је 10.301 грађанин ( 31,5%) од укупно уписаних 32.503 бирача. Неважећих листића је било 65 (0.63%) док је опцију „ДА“ заокружило 8.463 бирача (82,20%). Против промена Устава, заокруживањем опције „НЕ“ на листићу изјаснило се 1.773 грађана (17,2%)

У оштини Прибој од укупно уписаних 27.286 бирача, на референдум је изашло 8.175 грађана (30%), који су гласали на 48 бирачких места. Неважећих листића је било 50 ( 0,6%), док је за опцију „ДА“ гласало 6.543 грађана (80%). Против промене Устава изјашњавањем за опцију „НЕ“ је гласало 1.582 гласача (19,4%).

У општини Нова Варош од 12.879 грађана са правом гласа, на референдум је изашло 4.745 (36,8%). За опцију „ДА“ гласало је 3.428 гласача (72,2%) док је против промена Устава гласло 1.293 грађана (27,2%).

Горан Рековић

„Само да не упрскамо“

Košarkašice trijumfovale u Beogradu. Ekipa AK “Polet“ osvojila osam juniorskih i pet seniorskih medalja.

 Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije poziva organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini.

 U skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji  Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine planirano je učešće pokrajina i lokalnih samouprava u sufinansiranju sledećih mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom:

– stručna praksa,

– pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem,

– pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem,

– sticanje praktičnih znanja,

– obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene,

– subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih,

– subvencija za samozapošljavanje

– javni radovi

Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, odnosno sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja.

Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave koja u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog planskog dokumenta u oblasti zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Nacionalnoj službi za učešće u finansiranju te mere.

Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.

Zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. Godine.  Sve informacije o učešću u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, kao i Obrazac Zahteva za učešće, mogu se naći na veb stranici: www.nsz.gov.rs.

Elmedina Halilović