Последњи плавни талас који је погодио пријепољску општину, по ко зна који пут, изнедрио је питања превенције, управљања водним ресурсима, надземном и подземном водном инфраструктуром и објектима.

Комплетан фото и видео материјал можете погледати ОВДЕ: https://youtu.be/fVlZcUdj1ZY

Плавни талас који је достигао коту од 327цм, условио је проглашење Ванредне одбране од поплава, у току које је набујали Лим одне обалу и део мобилијара на ОРСИ теренима у Шарампову, поплавио игралиште, пијац и приобање у Бродареву, пут у Ивању и велике делове Залуга претворио у језеро. Исти проблеми, иста питања, иста подручја, исти немар институција, иста неодговорност грађана као пре 10, 20, 30, 50…..година. Град на ушћу две планинске бујичне реке Лима и Милешевке, жупска котлина са чијих падина се надземним токовима и подземним путањама вода слива низ каскаде до кључног водотока, је школски пример „критичне тачке-места“ којој је приоритетно комунално инфраструктурно питање заштита од поплава и адекватно управљање водном инфраструктуром. Па ако смо по уджбеницима критична тачка, а по емпирији најчешћа вест код сваког и најмањег плавног таласа, зашто онда то кључно комунално инфраструктурно питање нико деценијама не решава, већ обрнуто оно се са климатским променама и падом одговорности институција и становништва додатно усложњава, компликује и сваке године производи све веће штете.

poplave komunalni bonton

Још од времена соц-реализма, када се у налету самоуправног уздизања, флуктацијом село-град,  покушало од чаршије са неколико уличица од Вакуфа до Шарампова и Подвароши направити раднички град са 7-8 хиљада житеља, кренуо је комунално-саобраћајно-инфраструктурни хаос који на површини можемо видет сваки дан, али тек оно што је испод површине, у виду одвода за кишницу, канализационе и водоводне мреже, подземних вода које  са околних падина праве свој пут до Лима представља један од горућих проблема који нико већ деценијама не сме ни да стави на дневни ред а камо ли да уђе у поступно планско решавање.Чаки и привидно уређени одводи,  укорићени потоци и канали су пуни отпада, пролазе испод улица, кућа, дворишта и сваком госту Пријепоља представљају енигму у смислу најневероватнијих архитектонских решења начичканих кућа и јавних објеката на самим одводним каналима.

Питање регулисања обале и обалоутврда, растиња у приобаљу, непланске и нелегалне градње у плавним деловима Лима и Милешевке, дивље депоније поред сваког потока у сваком насељеном месту и селу који са бујицама стижу у котлину и Лим, се спомињу само када стигне плавни талас и угрози људе и имовину. Плана, превенције, одговорности између два плавна таласа нема већ десетинама година.

ГР ПОПЛАВЕ

Једина светла тачка и позитиван пример који би морао бити матрица за решења и других неуралгичних плавних тачака, јесте обало утврда и мобилна заштитна ограда у Шарампову, која је ово насеље  заштитила од плављења објеката и улица.  Пројектом у ком су прошле године Србијаводе урадиле 600 метара чврсте обалоутврде и допремили 200 метара мобилне заштитне ограде, коју су током последње поплаве радници ЈKП Лима, ЈВП Србијавода, Хидро Тана и фирме Бетон поставили на обали, спречено је уобичајено плављење кућа и улица у Шарампову када водостај Лима пређе коту од 300цм. Ситуација је у Залугу била најдраматичнија, где су поплављени значајни делови имања и вртова, а  куће и помоћни објекти породице Гојак су били под водом. Припадници Ватрогасно-спасилачке бригаде су морале да извлаче једно лице из породице Гојак које је на крову трактора пронашло спас од бујице.

ГР ПОПЛАВЕ ОГРАДА

Приликом посете техничког директора Србијавода са сарадницима и Кризног штаба општине Пријепоље неуралгичним тачкама, договорен је ургентни почетак израде пројектне документације за насеље Залуг, који ће бити сигурно реализован следеће године према речима председника општине Владимира Бабића: Ми смо у сарадњи са свим релевантним чиниоцима адекватно реаговали и мислим да смо правовремено одговорили на изазове. Посебно бих истакао добар пример сарадње са ЈВП Србијаводе и овом приликом још једном изразио захвалност директору Пузовићу и свим запосленим прво због чињенице да су схватиши да локална самоуправа нема средстава нити капацитета за велике инфраструктурне заштитне баријере, прошле године својим средствима изградили чврсту обалоутврду од 600 метара у Шарампову а летос донирали заштитну мобилну ограду од 200 метара дужине која је буквално спасила куће и саобраћајнице у Шарампову ових дана. Вођени тим примером ми смо већ припремили пројектну документацију за истоветан пројекат у насељима Залуг и у Бродареву, који подразумевају модерна решења са шеталиштима и обалоутврдом и заштитним оградама. Надамо се да ћемоуз разумевање Србијавода и Владе РС, успети да те пројекте реализујемо и тако трајно и превентивно се заштитимо од следећих бујичних таласа.

ГР ПОПЛАВЕ ORSI

Свакако да са нагомиланим свакодневним проблемима, од егзистенцијалних до архитекстонско-урбанистичких, са којима се сусрећу грађани и надлежне институције, проблематика управљања водном инфраструктуром и објектима, заштитом од поплава  делује као „парцијални одложени проблем“ који се дешава два до три пута годишње, па се онда сходно том нивоу свести и организације нашег друштва и заједнице овај проблем не решава на начин како је прописано и логично. Прошлогодишња ситуација са полавама у којој се нашла уређена Немачка у којој је плавни талас разорио најразвијенију покрајину са свом заштитном инфраструктуром коју су поседовали, упозорава да су климатске промене, киселе кише које су „разјеле“ земљиште и начиниле га неквалитетни и ерозивним, тренутно највећа опасност и приритет у свим кризним сценаријима и проценама ризика од поплава у свету. Нужност подизања нивоа свести грађана и њихов утицај на доносиоце одлука  да плански и систематски се морају заштити животи и имовина грађана од поплава, мора да буде на највишем нивоу, како не бисмо у 21. веку дочекали 50-огодишње воде како су их чекали наши преци са бежањем у брда.

Г.Р.

Podelite tekst: