Otpad koji se generiše u najužem gradskom jezgru na javnim površinama, najvećim delom nastaje u okolini škola i radnji sa brzom hranom, koje đaci osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta posećuju tokom odmora.
FOTO I VIDEO SADRŽAJ MOŽETE POGLEDATI OVDE: https://youtu.be/iRWOvCnBJgo
Tokom našeg projektnog istraživanja ove pojave, konstatovali smo prvo da za razliku od rubnih delova grada, u samom gradskom jezgru i u okolini tih neuralgičnih i najprometnijih mesta postoji dovoljan broj kontejnera i posuda za otpad svih veličina i namena. Tokom decembra kada je najveća frekventnost u centru grada zbog praznika, konstatovali smo da se u odnosu na neki raniji period ti kontejneri i posude redovno prazne, tako da su bili spremni za odlaganje otpada.
Uprkos tome, nakon jutarnjih odmora u školama okolina objekata sa brzom hranom, poprečne ulice i prilazi školama se napune otpadom. Poštujući privatnost i sve propisane norme, pokušali smo da u cilju edukacije i povećanja svesti kod mladih ljudi o nužnosti kontrole i odlaganja otpada na propisana mesta, snimimo razgovore sa njima i njihova objašnjenja sve učestalije pojave bacanja omota od hrane, salveta, limenki i pet ambalaže na javne površine, ali su mladi bili nezainteresovani i odbijali svaku mogućnost javnog dijaloga i snimanja o ovoj temi. Ono što je nekoliko učenika Gimnazije i Valtera bez snimanja podelilo sa nama je bilo vrlo smisleno i sa nekoliko dobrih ideja kojima bi se mladi u školama mogli stimulisati na akciju podizanja nivoa svesti I sticanja navika kada je odlaganje otpadom u pitanju.
Primeri iz okruženja ( Priboj, Pljevlja I Užice) gde su ekološka udruženja, planinari i škole se umrežili i otpočeli časove o zaštiti životne sredine, upravljanja otpadom, zaštite vodotokova i šuma, su vrlo interesantne matrice po kojima bi moglo da se otpočne i u prijepoljskim obrazovnim ustanovama. Nove digitalne generacije Instagrama I Tik Toka, zahtevaju i prilagođavanje ekologa i pedagoga sa tehnološkim napretkom putem kog bi se pristupilo i zinteresovali mladi da se uključe u edukacije i aktivnosti na procesu osvešćivanja društva po pitanju zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i benefita recikliranja istog. Primeri škola koje su kroz projekte nabavili mini prese za aluminijumsku i pet ambalažu, koju mladi skupljaju, presuju, pakuju, prodaju i na taj način ostvaruju prihod od prodaje sekundarne sirovine, je svakako najjeftiniji i najkorisniji postupak koji bi odmah mogao da se otpočne u bilo kojoj od prijepoljskih škola. Bezbroj limenki koje svakodnevno viđamo bačene oko škola, kafića, javnih mesta, je nepresušan izvor prihoda, jer aluminijum može da se reciklira 100% kao i bezbroj puta.
Primer Užica koje je otpočelo sa ekološkim kvizovima i nastavom a nastavilo sa akcijama Kuću raspremi-školu opremi, pa sve do velikog prekograničnog projekta sa gradom Tuzlom iz BiH u okviru koje je uveden jedan od najnaprednijih sistema za prikupljanje i primarnu selekciju čvrstog otpada. Učenici iz Užica i Tuzle učestvovali su u projektnim aktivnostima, u škola su organizovani kvizovi znanja, a najbolji učenici su učestvovali u eko-kampovima koji su se organizovali na Tari za osnovce i u Ormanici za srednjoškolce. Model primarne selekcije čvrstog otpada obuhvatao je četiri kategorije: papir i karton, aluminijumske limenke, pet ambalažu i plastiku i mešani otpad. Ove vrste otpada mogu se naći i u školama. Svaka kategorija otpada i ide u različite kante označene različitim bojama. Javna komunalna preduzeća transportovala su selektovan otpad u centre za preradu. Školska deca izabrana su za učešće u projektu, jer navike dobre ili loše stiču se u ranoj mladosti, pa deca koja su pravilno obučena sutra će postati odrasli ljudi koji će više brinuti o neposrednom okruženju. Projekat je obuhvatio oko 20.000 učenika i oko 1.000 školskih radnika u osnovnim i srednjim školama u Užicu i Tuzli. Javna komunalna preduzeća u Užicu i Tuzli kupila su specijalizovanu opremu za prevoz selektovanog otpada,kao i 500 kanti za smeće i dve tone kesa za otpatke. Tokom 9 meseci intezivnog sakupljanja papira sačuvano je 133 stabla, 233.184 litara vode i 32.873,4 KV električne energije. Sakupljanjem aluminijumskih limenki spašene su 1.043,6 kg rude boksita i 1.826 KV električne energije, a sakupljena pet ambalaža i plastika doprinele su očuvanju 217.590 KV električne energije.
Ideja koju bi moglo da se primeni na prekoraničnu saradnju Pljevalja i Prijepolja dva susedna i dva slična grada po više osnova, morala bi da bude pokrenuta od prijepoljskih i pljevaljskih ekologa, škola, lokalnih samouprava i medija na umrežavanju svih činilaca ove dve opštine, koji bi onda došli do projektnih ideja koje bi uvažavjući specifičnosti obe sredine za rezultat imale realizaciju projekta koji bi pokrenuo sve obrazovne ustanove od predškolskih do srednjoškolskih kao i sve druge aktere i građane.
Svakodnevna slika u Polimskoj I Ćirkovoj ulici, velike količine otpadne ambalaže razbacane svuda okolo nakon konzumiranja doručka učenika, nedvosmisleno ukazuje da smo kao zajednica, kao roditelji i prosveta, podbacili i da nismo našoj deci usadili osnovnu kulturu stanovanja življenja, kao i ekološku svest kod mladih na kojima upravo i ostaje budućnost zajednice.
G.R.
