У Садима, на Каменој Гори, 16. августа одржан је Други меморијални турнир „Србин и Жаре“, посвећен успомени на Радомана Баковића Србина и Жарка Цмиљановића. Спој сећања, спорта и дружења и ове године окупио је велики број учесника и посетилаца, потврђујући да меморијални турнири могу бити више од спортског надметања.
Турнир је другу годину заредом организовала породица Баковић, а ове године придружила им се и породица Цмиљановић, уз подршку других житеља Камене Горе. Заједнички циљ био је да се сачува успомена на њихове најмилије, али и обнови традиција некадашњег турнира у малом фудбалу у Садима, по којем је овај крај својевремено био препознат.
Овогодишњем позиву одазвало се 11 екипа из Србије и Црне Горе, а после целодневног надметања, које је завршено у вечерњим сатима, највише разлога за славље имала је екипа „Мајкина душа – Кијановић коп“. Друго место припало је екипи „Дијамант“, док је треће освојила екипа „Вранеш – Павино Поље“.
За учеснике, међутим, резултат није био једини мотив. Турнир је, како кажу, прилика да се људи поново сретну, да се окупе старе екипе и да село, бар на један дан, добије некадашњу живост.
„Сваке године, кад се одржава, ми смо ту. Треба да се настави, јер што се више људи окупља, село је живље и нешто се дешава. Ипак је боље“, каже један од учесника Ненад Дакић из екипе „Јабука“.
За Николу Тошића и екипу „Кафе Болеро“ ово је било прво учешће, али не и последње, како каже.
„Чули смо да се одржава меморијални турнир и окупило нас се неколико да дођемо и одиграмо. Мислим да, када су меморијални турнири у питању, треба сви да их испоштујемо. А и због пехара, највише“, кроз осмех каже Тошић, додајући да је најважније било добро дружење.
Посебан значај турнир је имао и за оне чије породичне везе воде ка Каменој Гори. Бојан Кијановић, који је са екипом дошао из Прибоја, каже да му је ово био први долазак на турнир, али и прилика да своје пријатеље доведе у крај из којег потиче његов отац.
„Ово је наше прво учешће овде. Мој отац је родом са Камене Горе, а ја сам из Прибоја, па сам први пут овде довео своје другаре да се мало дружимо, да учествујемо на турниру и да се лепо проведемо“, каже Кијановић.
Он истиче да су оваква окупљања посебно драгоцена за генерацију која је већ у четрдесетим годинама.
„Ми смо већ део те генерације, у четрдесетим смо годинама и имамо много турнира иза себе. Волимо овако да се скупимо и дружимо, а све је мање таквих турнира. Зато их једва дочекамо, да се мало окупимо и да нам буде лепо“, додаје он.
Посетиоци су могли да прате и традиционално надметање у бацању камена са рамена. Најуспешнији је био Елдин Синанчевић, друго место припало је Дејану Баковићу, док је трећи био Борис Баковић.
Посебну вредност овогодишњем турниру дала је и његова хуманитарна страна. Новчана награда од 50.000 динара донирана је Милици Кијановић из Камене Горе, успешној студенткињи, као подршка за наставак школовања.
В. Кијановић
