Mladi košarkaš iz Prijepolja govori o prvim koracima, odricanju, podršci porodice i ambicijama koje ga vode ka vrhunskoj košarci
Mnogi mladi sportisti svoje prve korake naprave na lokalnim terenima, sa loptom u rukama i velikim snovima. Jedan od njih je i mladi košarkaš iz Prijepolja Petar Jovanović, koji je ljubav prema košarci otkrio u KK „Mileševcu“, a danas svojim radom, disciplinom i posvećenošću gradi ozbiljnu sportsku karijeru. U razgovoru za „Polimlje“ govori o počecima, izazovima, podršci porodice i sugrađana, kao i poruci koju upućuje najmlađim košarkašima koji tek sanjaju svoje prve velike pobede.
Kako je uopšte počela tvoja košarkaška priča? Šta te je kao dečaka privuklo baš ovom sportu?
„Košarkom sam počeo da se bavim još kao dečak, najviše iz ljubavi prema igri i druženju. Odmah su me privukli dinamika, takmičarski duh i osećaj koji imaš kada si deo tima. Vremenom je košarka postala mnogo više od hobija, postala je moj životni put“.
Prve košarkaške korake napravio si u Mileševcu. Koliko ti je taj period značio i šta danas nosiš iz tog vremena?
„Period u Mileševcu predstavlja temelj svega što sam kasnije postigao. Tamo sam naučio prve košarkaške lekcije, ali i koliko su rad, disciplina i strpljenje važni. Iz tog vremena nosim lepe uspomene, prijateljstva i veliku zahvalnost svim trenerima koji su me usmeravali“.
Put od lokalnog kluba do ozbiljne košarke koju igraš u KK Čačak 94 Quantox nije lak. Šta je bilo najteže, a šta ti je davalo snagu da ne odustaneš?
„Najteže su bila odricanja, naporni treninzi i trenuci kada nije sve išlo onako kako sam želeo. Uvek me je motivisala želja da budem bolji iz dana u dan i da ostvarim svoje ciljeve. Podrška porodice i vera u sebe davale su mi snagu da nastavim“.
Koliko ti znači podrška porodice, prijatelja i ljudi iz Prijepolja? Da li osećaš da tvoje uspehe ovde doživljavaju kao svoje?
„Podrška porodice, prijatelja i sugrađana mi mnogo znači i uvek mi daje dodatnu motivaciju. Lep je osećaj znati da ljudi iz Prijepolja prate moje rezultate i raduju se svakom uspehu. To mi je dodatni podstrek da dostojno predstavljam svoj grad gde god da igram“.
Koji trenutak u dosadašnjoj karijeri bi izdvojio kao najlepši, a koji kao najveći izazov?
„Najlepši su mi svi trenuci kada se trud i rad isplate, bilo kroz pobede ili lični napredak. Najveći izazovi bili su periodi povreda i momenti kada sam morao da se izborim za svoje mesto u timu. Upravo su me ti izazovi ojačali i naučili da nikada ne odustajem“.
Šta bi poručio klincima iz Prijepolja koji danas treniraju u Mileševcu i sanjaju da jednog dana krenu tvojim putem?
„Poručio bih im da veruju u sebe i da nikada ne odustaju od svojih snova. Uspeh ne dolazi preko noći, već je rezultat svakodnevnog rada, strpljenja i discipline. Ako ostanu posvećeni i vredni, siguran sam da će dobiti svoju priliku“.
V.K.
