Од терена у Пријепољу до дреса ФК Црвене Звезде, млади Јаман Фетаховић корача путем о ком маштају многи дечаци. Таленат, дисциплина и огромна љубав према фудбалу довели су га и до позива у репрезентацију Србије за генерацију 2011. Иако веома млад, Јаман већ сада показује зрелост, посвећеност и јасно постављене циљеве ка великој фудбалској каријери.
Када говори о свом путу од ФК Полимља до највећег српског клуба, Јаман не крије емоције и понос.
„Када погледам свој пут од Полимља до Звезде, прво осетим понос и велику захвалност. Све је кренуло из љубави према фудбалу. Пут није био лак, али сваки километар од Београда до Пријепоља се исплатио. То што сам са толико година постао део клуба као што је Црвена звезда је остварење мог највећег дечачког сна. За мене то није само успех већ и огромна одговорност да сваким даном доказујем да ми је ту место, да радим још јаче и будем још бољи“.
Иза сваког младог спортисте стоји велика подршка породице, а управо то Јаман посебно истиче као своју снагу.
„Подршка породице ми значи све. Они су мој темељ. Од првог дана су уз мене, на тренинзима, утакмицама, путовањима и у тренуцима када је било тешко и када смо славили. Њихова подршка ми даје мир и снагу и трудим се да им сваки успех вратим на најбољи могући начин“.
Иако многи код младог фудбалера најпре примете брзину и осећај за гол, Јаман сматра да је његова највећа вредност нешто друго.
„Сматрам да су брзина и осећај за гол важни, али моја највећа предност је радна дисциплина и упорност. Поред тимских тренинга редовно радим индивидуалне тренинге како бих додатно напредовао и исправио своје недостатке. Верујем да таленат отвара врата, али само напоран рад и фокус могу да те задрже на врху. Не одустајем лако, трудим се да увек будем фокусиран, слушам тренера и дајем максимиум за екипу без обзира на противника“.
Позив ФК Црвене Звезде био је тренутак који ће, како каже, памтити читавог живота.
„То је тренутак који ћу памтити целог живота. Осетио сам огромну срећу, али и трему јер сам схватио да долазим у највећи клуб на Балкану. Тада сам постао свестан да фудбал више није само игра, већ и велика одговорност и прилика за будућност“.
Посебне емоције пробудио је и позив у репрезентацију.
„Позив у Репрезентацију Србије за генерацију 2011. годиште био је посебан тренутак. Тај дан никада нећу заборавити, био сам поносан што могу да носим дрес своје земље“.
Упркос бројним обавезама, Јаман успева да усклади школу, тренинге и свакодневни ритам који захтева озбиљну посвећеност.
„Није увек лако ускладити школу и фубдал. Мој дан је испуњен обавезама. Највећи изазов је ускладити све обавезе, али када имаш јасан циљ испред себе сваки напор постаје лакши. Свестан сам да успех тражи рад и одрицање, али када волиш оно што радиш ништа није тешко“.
Своју будућност види на највећој сцени, али уз јасну жељу да остане исти онај дечак који је фудбал заволео на теренима родног краја.
„За десет година видим себе као формираног професионалца у првом тиму Црвене звезде, или дресу Репрезентације Србије. Мој циљ је да кроз свакодневни рад и дисциплину заслужим прилику у неком од највећих светских клубова као што је Реал Мадрид. Желим да напредујем, освајам трофеје, али да увек останем онај исти Јаман који воли фудбал искрено и више од свега“.
В. Кијановић
