Porodična istorija često opstaje samo u sećanjima, pričama koje se prenose s kolena na koleno i vremenom blede ili nestaju. U sredinama gde pisani tragovi nisu sačuvani, potreba da se zabeleže koreni i identitet jednog bratstva postaje čin lične i kolektivne odgovornosti. Upravo iz takvog poriva nastala je knjiga posvećena poreklu porodice Ćuković, kao svedočanstvo o ljudima, vremenima i sudbinama koje ne bi smeli prekriti zaborav.
Ideja da se sačuva porodično pamćenje i otrgnu od zaborava preci jednog bratstva iz prijepoljskog kraja pretočena je u knjigu „Ćukovići prijepoljskog kraja“, čiji je autor Radoman Ćuković, aktuelni predsednik Mesne zajednice Kamena Gora. Publikacija je štampana u tiražu od 200 primeraka, izdata 2011. godine, a predstavlja rezultat višedecenijskog interesovanja i istraživanja porodičnog porekla.
Kako autor navodi, potreba da se napiše knjiga rodila se još u detinjstvu, iz pitanja na koja nije imao odgovore – ko su mu bili preci i zašto o njima ne postoje zapisi i fotografije.
„Kao dečak pitao sam se zašto nemam dedu, ko je bio moj pradeda i čukundeda“, ističe Ćuković, objašnjavajući da je upravo ta radoznalost bila početni impuls za dugogodišnji rad.
U prikupljanju građe oslanjao se na kazivanja starijih članova porodice i rodbine, ali i na pisane izvore i svedočanstva koja su, kako kaže, često nestajala smrću onih koji su ih nosili u sećanju. Poseban doprinos dali su Vladimir Ćuković i Jovo Kijanović, dugogodišnji istraživač porodičnih stabala i istorije kamengorskih porodica, čiji su zapisi, fotografije i rodoslovi predstavljali pravo bogatstvo.
Autor ističe da je pisanje knjige bilo otežano zbog nedostatka podataka, vremena i brojnih obaveza, ali i zbog želje da sve bude što tačnije.
„Napisati nešto što će biti potpuno istinito gotovo je nemoguće“, priznaje Ćuković, naglašavajući da je učinio sve da sadržaj bude proverljiv i pouzdan, uz jasno naznačavanje spornih datuma i pretpostavki.
Posebno emotivan deo rada vezan je za njegovog pokojnog oca Vukadina, kome je autor dao obećanje da će započeti posao biti priveden kraju. Iako bolest nije dozvolila da knjigu završe zajedno, prikupljeni podaci i sećanja ostali su temelj publikacije.
Knjiga obuhvata podatke o Ćukovićima iz Prijepolja, ali i pokušaje da se rasvetle rodbinske veze sa istoimenim porodicama iz Nove Varoši, Radojinje i Bistrice, kao i sa drugim bratstvima u okolini. Autor sa sigurnošću prati lozu do čukundede Stojana Ćukovića, dok se dublji slojevi prošlosti oslanjaju na posredne i manje pouzdane izvore.
Osnovna poruka knjige upućena je budućim generacijama.
„Želeo bih da potomci ne zaborave svoje poreklo“, poručuje autor, uz nadu da će ova knjiga poslužiti kao čvrsta polazna tačka za dalje istraživanje porodične istorije.
V.K.
