Spisateljica Minja Marđonović predstavila u Prijepolju romane o ženi, slobodi, izborima i granicama koje postavljamo drugima i sebi
U prijatnom ambijentu kafea „Kućerak na Limu“, u petak, 2. oktobra, razgovaralo se o književnosti koja ne ostavlja čitaoca po strani. Pred prijepoljskom publikom predstavljena su dva romana Minje Marđonović „Jefimija, žena koja čeka“ i „Jefimija, žena koja neće“, kroz koje autorka otvara pitanja ženskog identiteta, slobode, tela, ljubavi, očekivanja i prava na sopstveni izbor.
O romanima i njihovim temama sa autorkom je razgovarala pesnikinja Selma Hurić, dok je veče muzički upotpunila Jovana Đurić.
Prvi roman, „Jefimija, žena koja čeka“, nastao je tokom autorkinog boravka u Indoneziji. Susret sa drugačijim kulturnim i društvenim obrascima postao je podsticaj za priču o ženi koja kroz putovanje, ali i kroz suočavanje sa drugačijim svetom, počinje da preispituje sopstveni život i izbore.
Nastavak, „Jefimija, žena koja neće“, donosi novu fazu Jefimijine životne priče i još direktnije otvara pitanja ženskog tela, moranja i htenja.
„Kroz svoje romane pokušavam da ono što na akademiji, odnosno u feminističkoj teoriji spoznajem, probam da na jedan pristupačan književni jezik, jezik romana, približim ženama koje možda nisu imale priliku da čitaju alternativnu političku teoriju, što feministička svakako jeste“, kaže Marđonović.
Jedno od pitanja koje se provlači kroz oba romana jeste pitanje slobode.
„Ja ne verujem u slobodu izbora, onu vrlo ograničenu kontekstom u kome živimo“, kaže Marđonović, ukazujući da se pitanje izbora posebno jasno vidi na primerima poput prava na abortus, koje u različitim društvima i kulturama ima različit status.
Upravo zato Jefimijina priča nije samo priča o jednoj ženi. Ona postaje prostor za razgovor o tome šta žena želi, šta mora, šta joj je dozvoljeno, a šta joj društvo prećutno ili otvoreno zabranjuje. A možda je najvažnija reč koja povezuje oba romana upravo ona iz njihovog drugog naslova – „neće“.
„Ja znam šta znači da je Minja Marđonović feministkinja, a to znači da ono što mislite i govorite – živite. To je za mene feminizam. Da upravo onda kada osetite ‘ne’, kažete ‘ne’. Jer to jeste ono što ja u svom romanu pokušavam da objasnim, koliko je pogubno bilo i ostalo za život žene, jer smo naučene da govorimo ‘da’ onda kad iskreno osećamo ‘ne’“, poručila je autorka.
Za Selmu Hurić, susret sa Minjinim književnim radom bio je prilika da se u Prijepolju predstavi autorka čiji romani na savremenu književnu scenu donose i jednu drugačiju dimenziju, donose spoj književnosti, feminističke teorije i naučnog promišljanja društva.
„Ono što je specifično za oba Minjina romana jeste taj feministički pristup i njen naučni pristup, jer je ona kulturološkinja i inače se bavi time. Ono što odvaja sve što ona radi od neke savremene književnosti koju ja pratim jeste upravo taj naučni pristup koji vrlo stručno ubacuje u modernu književnost“, istakla je Hurić.
Od akademske teorije do književne priče
Minja Marđonović rođena je 1989. godine u Mostaru. Diplomirala je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a na Studijama roda masterirala kulturologiju, baveći se kritikom institucije braka iz perspektive slobodne ljubavi, uz oslanjanje na ideje čuvene feministkinje Eme Goldman. Danas je doktorantkinja kulturologije, a u svom istraživačkom radu bavi se konstrukcijom heteroseksualne ljubavi devetnaestog veka. Ipak, ono što istražuje kroz akademski rad Marđonović ne zadržava samo u naučnim tekstovima. Svoje političke i društvene stavove prenosi i u književnost, nastojeći da složene teme feminističke teorije učini bliskim i razumljivim široj publici.
Prijepoljska promocija tako nije bila samo predstavljanje dve knjige, već razgovor o temama koje nadilaze književnost. O tome koliko poznajemo sebe, koliko slobodno biramo i koliko je ponekad potrebno hrabrosti da izgovorimo ono što zaista mislimo, čak i kada je to samo jedno kratko, ali odlučno: ne.
V.K.
