Кроз причу, фотографије и аутентичне предмете малишани су упознали живот на селу и вредности које не смемо да заборавимо
„Упознај село“ назив је читалачке радионице коју је у Пријепољу одржала књижевница за децу Невена Јовичић, ауторка књиге „Један дан на сеоском имању“, која је прошле године добила Доситејеву награду „Дечје перо“. Радионица је намењена деци која желе да на занимљив и непосредан начин упознају живот на селу и свет који је некада био саставни део свакодневице.
Кроз причу о једном дану на сеоском имању, од јутра до вечери, деца су имала прилику да упознају различите сегменте сеоског живота, од гајења домаћих животиња, корисних биљака, житарица, воћа и поврћа, до изгледа сеоског дворишта и објеката у којима се чувају житарице или бораве животиње.
„На радионици имамо прилику да деци покажемо један дан на селу и да их упознамо са основним сегментима сеоског живота. Највише говоримо о домаћим животињама, јер је то деци посебно занимљиво. И када мислимо да већ све знају, увек успемо да пронађемо нешто што им је ново“, каже Невена Јовичић.
То се показало и током сусрета са пријепољским малишанима. Иако многа деца имају непосредну везу са селом, кроз породицу или одлазак код бака и дека, било је много питања о животињама за које су неки први пут чули или их нису довољно познавали, попут ћурки и морки.
Разговарало се и о житарицама јечму, пшеници и кукурузу, али и о сену и слами. Посебно занимљив део радионице био је онај у којем су деца имала прилику да пробају предење вуне на традиционалан начин, помоћу дрвене преслице коју је ауторка донела из сеоског домаћинства своје баке у ваљевском крају.
Управо аутентични предмети представљају посебност радионица Невене Јовичић. Она их доноси из свог сеоског окружења у западној Србији и, заједно са реалистичним фотографијама животиња, објеката и сеоског живота, користи како би деца могла да уче кроз непосредно искуство.
„Трудим се да радионице буду веома интерактивне. Деца устају, пробају, додирују, могу да помиришу вуну и да пробају предење. На тај начин оно о чему говоримо постаје много стварније и занимљивије.“
Посебна вредност радионице је у томе што деца не остају само на причи и фотографијама, већ имају прилику да нешто виде, додирну и испробају. Управо такав приступ, каже ауторка, помаже да се сачува сећање на село и начин живота који се убрзано мења.
„Чини ми се да су деца отишла задовољна и са неким новим сазнањима. Село је толико инспиративно, а са друге стране, нажалост, полако пада у заборав. Зато је моја мисија као аутора за децу, једног од ретких који пишу о селу, да деца не забораве село.“
За Невену Јовичић, прича о селу није само прича о прошлости. Она је прича о пореклу, традицији и основним вредностима које би требало сачувати и у времену у којем технологија све брже мења начин живота.
„Српско село је колевка свих нас. Сви мање-више потичемо са села, ако не директно, онда преко својих предака, бака и дека. Зато не смемо да заборавимо своје порекло и традицију. У свету технологије који се развија веома брзо, важно је да сачувамо свест о томе одакле потичемо и како је настала храна коју сваког дана имамо на свом столу.
Радионица „Упознај село“ тако је деци понудила више од сусрета са књигом. Кроз причу, фотографије, предмете и практичан рад, малишани су макар на кратко закорачили у свет сеоског дворишта и упознали део традиције која, ако се не преноси на нове генерације, лако може бити заборављена.
Ања Пузовић
