Шта се променило од Хасанагинице?
У малој сали Дома културе Пријепоље синоћ је изведена представа „Ја нисам желела да будем Хасанагиница“, у извођењу Лемане Бећировић Бинош и студената глуме из Новог Пазара. Премијерно приказано дело, засновано на тексту Љубомира Симовића, отвара важно питање насиља над женама и положаја младих у савременом друштву.
Догађај су организовали Форум жена Пријепоља и Дом културе, уз подршку Канцеларије ОЕБС-а из Новог Пазара.
Према речима ауторке и редитељке, представа је настала као покушај да се покаже да се суштина проблема насиља над женама није битно променила од времена чувене Хасанагинице.
„Покушала сам да направим осврт на данашње одрастање младих девојака, на њихове брачне односе, на то насиље у породици. Заправо се ствари нису ништа драстично промениле у односу на Хасанагиницу из тог периода. Јер, суштина је иста — жене и даље трпе насиље, жене су жртве насиља као и мушкарци наравно. Говоримо и о едукацији младих жена и мушкараца, говоримо о томе шта је то хероина. Хероина није она која буде убијена, јер нико заиста не тражи да га убијете“, истакла је Лемана Бећировић Бинош.
Она је додала да је подједнако важно говорити о начину на који се васпитавају и девојчице и дечаци, јер управо од породичног окружења почиње формирање ставова о равноправности.
„Веома је важно одгајање деце, како мушке тако и женске. Јер ми гајимо како жртву, тако и насилника. Ако је неко мушкарац, не постоји никакав закон који га уздиже изнад жене. Ми смо ту једнаки и равноправни, али смо још увек на Балкану под тим менталитетом патријархалног васпитања и још увек заиста верујемо да су мушкарци ти који одређују судбину, не само својих жена него и деце, а да су најмање присутни“, нагласила је она.
В.К.
