Синоћ је у Дому културе у Пријепољу одржан трећи Меморијал „Радиша Томашевић“, манифестација посвећена неговању гусларске традиције и очувању сећања на име које је оставило дубок траг у Пријепољу и много шире.
Овај културни догађај, који је и ове године окупио бројне учеснике и поштоваоце народне епике, има за циљ да кроз гусларску песму, изворну музику и беседништво сачува аутентичне вредности српског народног стваралаштва, а пре свега да подсети на лик и дело Радише Томашевића, човека који је својим деловањем обележио локалну заједницу.

Меморијалу су присуствовали владика милешевски господин Атанасије, представници општине Пријепоље, бројна публика, пријатељи и поштоваоци лика и дела Радише Томашевића, председник ХО Стара Рашка Војин Вучићевић, као и представници Савеза Срба из Црне Горе Чуровић и Караџић. Посебно место заузео је син Радише Томашевића, Владета Томашевић са породицом.

„Најбоља дела српског ума, све што би се могло назвати врлином, јеванђелском врлином, светосавском врлином, то је сабирано у гуслама. Гусле су све чувале. И ето, дело наших руку, дело руку српских синова сабрано је и биће тако настављено да буде неговано у Меморијалу Радиша Томашевић. Ми ћемо уживати у томе, и у умјетничком сабирању, и у богатству те духовне ризнице. Нека је све ово вечерас благословено, а немојмо заборавити да све постоји само захваљујући оној чињеници живота коју смо јутрос помињали на Божанској литургији у Манастру Милешеви, а то је да је жив Христос“, рекао је владика Атанасије.
На сцени су се нашли гуслари од млађих узраста, па до старијих гусларских првака. Посебан допринос програму дали су Лука Видаковић као фрулаш и Вук Пантовић у улози здравичара, док се публици обратио и беседник Бојан Струњаш. Програм је водио Раде Црногорац.

Посебно слово о Радиши Томашевићу дао је Бојан Струњаш, његов близак пријатељ и поштовалац.
„Тамо гдје је био Радиша, осим људског разговора, обично се орила и пјесма, а Радиша је и сам лијепо пјевао наше старе народне пјесме. Чини ми се да нигдје на свијету нема такве милине, честитости и топлине, као у заједничкој пјесми наших Јабучара и нашег Радише“, гласи део Струњашевог говора.
У музичком делу програма учешће су узеле и изворне групе „Јабука“ из Пријепоља и „Тромеђа“ из Пљеваља, додатно обогаћујући вече звуком традиционалне песме и изворног израза.
Посебан део вечери био је посвећен сећању на Радишу Томашевића, у знак поштовања према човеку који је у завичају остао упамћен као угледни родољуб, хуманиста, добротвор и чувар народне традиције.

У духу народне традиције, програм је употпуњен здравицом коју је одржао Вук Пантовић.
„Роде мили, Бог да вас весели, јавише ми свеци и анђели, да је душа честитог Србина вазнела се до небесних висина, тамо ђе су Божији свети врти, ђе се вечно живи после смрти, настањена у небесном рају. Анђели му молитве певају, гусле гуде, а песници пишу, легендарног спомињу Радишу и љегове заслуге и дела из Орашца, пријепољског села, из Савине Херцег земље славне, из честитке куће Православне. Сећамо се Радишиног лика, ствараоца, јаког привредника, Богољуба, српског родољуба, великога нашег добротвора“, гласио је део здравице посвећене сећању на Радишу.
Подсећања ради, пред прошлогодишњи меморијал гуслар и пријатељ Радише Томашевића, Славко Алексић, објавио је књигу о Радиши, за коју су прилоге дали Војин Вучићевић, Бошко Вујачић, Сава Обрадовић, Саво Пушица, Жељко Чуровић, Миленко Дробњак, др Бобан Томић и Раде Црногорац, између осталих, чиме је додатно осветљен живот и дело човека чије се име с поштовањем помиње.

Од организатора сви учесници су добили мале дрвене гусле као симболичан поклон, као знак захвалности и подсећање на значај очувања традиције коју је Радиша Томашевић снажно подржавао.
Радиша Томашевић био је истакнути Пријепољац, познат као домаћин, добротвор и човек који је свој живот посветио заједници. У свом завичају памти се као личност која је несебично помагала људима, увек спремна да пружи подршку онима којима је била потребна.
Посебно је био везан за очување српске епске традиције и гусларства, које је активно подржавао и промовисао. У његову част Друштво гуслара у Пријепољу добило је назив „Радиша Томашевић“, чиме је његово име трајно уписано у културни живот овог краја.

Програм је протекао уз аплаузе и одобравања бројне публике, која је уживала у извођењу посвећеном очувању народног ставаралаштва. Међутим, према речима организатора, у неколико наврата дошло је до техничких проблема са озвучењем, па су стога упутили извињење публици, а апел Дому културе у чијим просторијама је одржана манифестација.
В. Кијановић




