Колико далеко амбиција и жеља за успехом могу да одведу човека врло добро може да покаже прича Владана Бјелића који за наш лист открива како је текао његов пут ка успеху.
Коју основну и средњу школу сте похађали и за који факултет сте се одлучили након тога?
„Похађао сам основну школу ”Владимир Перић Валтер” у Пријепољу и ту сам стекао прва знања и навике које су ме пратиле цео живот и помагале у развијању моје личности. Овде морам да издвојим љубав према физици и хемији. Био сам прва генерација Гимназије, природно-математички смер, и професори су много уложили у нас и дали нам много корисног знања за даље школовање. Не могу да не поменем Милана Коковића, пофесора физике и Милана Плескоњића, професора математике и додатне наставе из нацртне геометрије. После средње школе уписао сам се на један врло непопуларан факултет у то време, Тешнолошко-металуршки факултет. Али нисам се покајао ни једне секунде. Опет бих исто уписао гледајући какве могућности пружа“.
Када сте видели да сте одабрали прави факултет за себе и како су текле студије?
„Велику мотивацију сам добио на првом испитном року, када је професор на припремама из нацртне геометрије видео моје скице и ослободио ме полагања испита и други моменат у току једне недеље, оцена из физике десет плус, на писменом зато што сам задатак решио логичким путем и цртежима а не коришћењем формула. Дипломски рад сам радио 1999, док је трајало бомбардовање Београда и Србије. Ни узбуне, ни прекид саобраћаја у граду, ме нису спречавали да дођем до краја студија. Као резултат, завршио сам факултет годину дата пре мојих вршњака“.
Које је било Ваше прво радно место након завршетка основних студија?
„Било је позива да одем у Грац, у Аустрију, на докторске студије. Међутим, мени је било интересантније да почнем да радим као инжењер. И, ту сам имао срећу да сам 2001. године почео да радим у лабораторији за развој боја и лакова, на позив свог некадашњег професора са факултета, који је био директор развоја“.
Које је било Ваше задужење и како је текао почетак Ваше каријере?
„Радио сам на развоју нових технологија, водених премаза за дрво. А, онда су на каријеру и живот почели да утичу знакови поред пута, како би рекао Иво Андрић. Као награду за релултате рада у 2022. уместо новца сам добио посету семинару у Лондону“.
У којим државама сте радити осим Србије?
„На семинару сам упознао колегу из Словеније који ми је да идеју да дођем да радим код њих. И већ после 2 месеца, крећем у своју прву емиграцију у Словенију. Међутим, еуфорија око Словеније се завршила после пола године туризма и обиласка Словеније викендима, кад ја схватим да не могу да зарадим ништа од своје плате. Као сви емигранти, тражим и упознајем људе из Србије да би се дружили, јер што због језика што због историје наших народа у то време, посебно у провинцији где сам ја живео, људи баш и нису потпуно отворени за дружење. На новогодишњој прослави, крајем 2003, упознајем колеге који су радили као представници у Русији и они мени дају идеју да им се придружим. Видим лепо обучени људи, за разлику од осталих колега. Крећем да учим руски. Стицајем разних околности, крајем 2004, добио сам позив на разговор од америчке фирме „PPG Industries“. Моја професорица руског им је рекла да сам недавно са одличним завршио средњи курс, а свет фарбара је веома мали, посебно у Словенији, па ми предлажу место преставника у Русији, у фабрици „Ауто Ваз“, град Тољати. Где се праве нама познате ЛАДЕ“.
Којим током је ишла Ваша каријера у Русији?
„Од 2005. се пресељавам у Тољати. „PPG Industries“ је велика међународна компанија и следећих 7 година цео живот је посвећен компанији. Компанија има своје законе, своја правила, своје филијале у скоро свим земљама света. Тако да, све што човеку треба компанија је обезбеђивала. Обуке, дружења, путовања, све у циљу да се размишља само како да се посао унапреди. За разлику од првих година у Словенији када као емигрант имам велики број проблема да се прилагодим, овај пут све раде за мене. Моје је само да радим свој посао. За тих 7 година, научио сам много о фарбама за аутомобиле, али још вредније је било то што сам научио много о томе како се води бизнис, организација процеса производње, много психолошких тренинга који ојачавају личност човека“.
Зашто сте се, поред тога што је све ишло у Вашу корист, ипак олучили да се вратите у Србију?
„Иако споља све изгледа идеално, одлучио сам да се вратим у Србију 2013. године, јер нисам могао да физички издржим тај ритам. Годишње сам имао преко 200 авионских летова, посебно задњих година, када сам већ напредовао до менаџерске позиције“.
Да ли је било потешкоћа прилагодити се на рад у Србији с обзиром да сте од почетка каријере радили ван земље?
„Искрено, имао сам велики проблем да схватим како ствари функционишу у Србији 2013. године. У фирмама где сам радио, све се завршавало телефоном, никакве базе података, никакви стандарди. А, у страним фирмама где сам се пријављивао за посао, углавном су говорили да сам превише квалификован. Али, 2016. године, кад су у „PPG Industries“ решили да отворе нову фабрику у Русији, сетили су се мене и предложили место вође развоја. Иако су „PPG Industries“ отишли из Русије у 2023, ја сам одлучио да останем у овој фабрици. Успео сам да доведем у свој тим још једног бившег колегу из Београда, данас смо ми једина фабрика која у Русији прави фарбе за аутомобиле. И моје иновације, уз помоћ знања стеченог у „PPG Industries“, се успешно примењују у производњи фарби за све аутомобиле у Русији“.
И Кинези су препознали Ваше знање у тој области?
„Поред Русије, често одржавам предавања на тему фарби за аутомобиле и кинеским фирмама у Шангају, пошто су Кинези схватили да могу да се скоро нађу у сличној ситуацији као Руси и решили су да подигну ниво квалитета својих фарби за аутомобиле јер се и њихова индустрија аутомобила развија великом брзином“.
Да ли постоји жеља да се некада вратите у Пријепоље?
„Жеља за повратак у Пријепоље увек постоји и ја се искрено трудим да дођем сваке године, да проведем време са родитељима. Увек се са великим задовољством видим и попричам са другарима из школе. Такав осећај мира и опуштености као у Пријепољу не могу да нађем нигде више“.
Како по Вашем мишљењу Пријепоље може да напредује у будућности?
„Шта ја мислим како Пријепоље може да просперира у будућности? По томе шта сам видео у свету до сада, ја бих прогласио Пријепоље „пореским рајем”. Направио бих Индустријску зону где би фирме биле ослобођене царине и где би порез на добит била 3-5%“.
Како фирме могу успешније да се развијају?
„Такође, за успешан развој фирми потребно је да банке дају кредите по прихватљивим каматама од 5-6%. И, наравно, да се уведе контрола за квалитетом домаћих произовода, стандардизација квалитета и организован откуп. Да се подрже људи који су спремни и знају да се баве производњом хране јер ће то бити све више тражено“.
Приредио: главни и одгворни уредник Владимир Бабић
