Tradicija koju neguje Mitrovića vodenica
Na malom, ali pitomom mestu, već godinama uspešno posluje Mitrovića vodenica. Sa sloganom „Sa visina, od davnina“, ovaj porodični posao postao je simbol očuvanja tradicije i posvećenosti majstorskoj izradi brašna.
Mitrovići su od davnina poznati po veštini mlevenja žitarica, a vodenica koja se nalazi na planinskoj reci, s tradicijom starijom od nekoliko generacija, čini da svaki proizvod nosi pečat prirode i kvaliteta. Mlin koji već decenijama melje žitarice na starinski način, koristi snagu vode, a slogan „Sa visina, od davnina“ simbolizuje ne samo geografski položaj vodenice, već i povezanost sa prošlim vremenima, gde su visoke planine i čist vazduh oblikovali svaki proizvod.
Mitrovića vodenica se nalazi na putu ka manastiru Mileševa, uz bistru reku I najstarija je vodenica u Prijepolju. Više od jednog veka ona čuva duh vremena, miris sveže samlevenog brašna i priče generacija. Danas je vode braća Mladen i Nebojša Mitrović, a sagovornica za naš tekst bila je Ivana Mitrović, koja je duboko uključena u sve aspekte poslovanja. S posebnom pažnjom i ljubavlju radi na očuvanju ove tradicije i unapređenju proizvodnje. Iako su Mladen i Nebojša u većoj meri zaduženi za tehnički deo posla, Ivana se često ističe svojim angažmanom u svakodnevnim aktivnostima, od organizacije prodaje do upravljanja kontaktima sa kupcima.
Kada je osnovana Mitrovića vodenica i ko su bili njeni prvi vodeničari?
„Mitrovića vodenica postoji više od jednog veka. Tradicija mlevenja žita u našoj porodici prenosi se generacijama, a formalno smo osnovali firmu 2004. godine, kada su Mladen i Nebojša pokrenuli sopstvenu proizvodnju integralnog brašna“.
Kako se ta tradicija prenosi kroz generacije?
„S kolena na koleno, baš tako. Znanje i veštine starih vodeničara pažljivo se čuvaju i prenose. Na taj način ne čuvamo samo posao, već i deo porodične i lokalne istorije“.
Koje su najveće promene kroz koje je vodenica prošla?
„Iako su mnoge vodenice nestale, mi smo očuvali tradicionalni način rada. Naravno, vremenom smo morali da se prilagodimo, pa je vodenica pretrpela nekoliko rekonstrukcija. Ipak, osnovna funkcija i tehnologija mlevenja ostali su isti“.
Da li još uvek koristite originalne mehanizme?
„Koristimo vodeni točak i kameno mlevno postrojenje, to su tradicionalni mehanizmi. Pored toga, imamo automatsku pakericu, kako bismo mogli da odgovorimo na zahteve tržišta“.
Kako izgleda sam proces mlevenja žita?
„Žitarice dolaze sa zlatarskih njiva, pažljivo birane. Melju se između dva kamena, a vodeni točak pokreće gornji kamen. Kroz pažljivo podešavanje, dobijamo brašno željenog kvaliteta“.
Koliko vrsta brašna proizvodite i koje žitarice koristite?
„Proizvodimo pet vrsta integralnog brašna: pšenično, kukuruzno, ražano, speltino i heljdino. Heljdu čak i sami sejemo“.
Da li je poreklo žitarica lokalno?
„Apsolutno. Koristimo žitarice sa zlatarskih njiva. To nam omogućava da očuvamo kvalitet i autentičnost našeg brašna“.
Šta razlikuje vaše brašno od industrijskog?
„Naše brašno je mleveno na tradicionalan način, bez aditiva i visokih temperatura. Samim tim, zadržava hranljive materije i prirodnu aromu. Mnogo je zdravije i prirodnije“.
Ko su vaši glavni kupci?
„Lokalno stanovništvo, pekare, restorani, ali i turisti koji traže autentične proizvode i žele da iskuse duh prošlih vremena“.
Kakvu ulogu vodenica ima u lokalnoj zajednici?
„Vodenica je prepoznata kao kulturno-istorijski spomenik. Ljudi iz Prijepolja je doživljavaju kao deo svog identiteta i istorije“.
Da li ste deo turističke ponude?
„Nalazi se na putu ka manastiru Mileševa i već sada privlači posetioce. Još nemamo organizovane ture, ali smo u pregovorima sa Turističkom organizacijom Prijepolja“.
Koji su najveći izazovi u očuvanju vodenice?
„Očuvanje tradicionalnih mehanizama i obezbeđivanje uslova za rad u savremenom vremenu. Nije lako spojiti prošlost i sadašnjost, ali se trudimo“.
Šta vama lično znači ova vodenica?
„To je simbol porodične tradicije, kulturnog nasleđa i života u skladu s prirodom. Podseća nas na mirnija vremena, na vrednosti koje ne smemo da zaboravimo. Ova vodenica nije samo deo kulturnog nasleđa, već i mesto koje nas podseća na značaj jednostavnosti i povezanosti sa korenima“.
Kako vidite budućnost vodenice?
„Naša želja je da znanje o radu vodenice prenesemo na naredne generacije. Znanje koje imamo nije samo zanat, to je deo našeg identiteta koji želimo da očuvamo“.
Anja Puzović
