„Prijepoljski kraj, a i ovaj deo Srbije uopšte, poznat je po izuzetno kvalitetnom livadskom i šumskom medu”, ističe predsednik Udruženja pčelara „Prijepolje“, Mirsad Hodžić, govoreći o bogatoj tradiciji pčelarstva u ovom regionu.
Udruženje pčelara „Prijepolje“ osnovano je 1937. godine, a nakon pauze tokom Drugog svetskog rata, obnavlja svoj rad i 2003. godine zvanično je registrovano u Agenciji za privredne registre.Danas Udruženje broji 204 člana koji poseduju 6.852 pčelinje zajednice. U prošloj godini, pčelari prijepoljskog udruženja vrcali su ukupno 61.218 kg meda, pri čemu je najviše proizvedeno šumskog meda, dok su nešto manji prinosi postignuti sa livadskim, suncokretovim i bagremovim medom. Prosečna proizvodnja po košnici u 2024. godini iznosi 8,94 kg.
„Povećanjem prinosa po košnici pčela možemo postići samo osavremenjavanjem tehnologija pčelarenja, uvećanjem broja pčelinjih zajednica, poboljšanjem pčelinjih paša, seobom pčela na više pčelinjih paša i uključivanjem mladih ljudi u pčelarstvo”, navodi Hodžić.
Udruženje je opremljeno modernim uređajima i infrastrukturom, uključujući liniju za preradu voska, proizvodnju satnih osnova, mlinove za mlevenje šećera i mini mešalicu za pogače. Svi članovi mogu besplatno koristiti ove usluge i opremu, čime im je omogućena značajna ušteda.Starosna struktura članova je takva da do 30 godina ima 25 pčelara,od 30 do 50 godina ima 50 pčelara,od 50 do 60 godina 65 pčelara,preko 60 godina 64 pčelara.
„Naši članovi su poljoprivrednici, radnici, lekari, profesori, učenici, studenti… Zastupljena je rodna ravnopravnost, tako da su žene prisutne i u rukovodećim organima. Poseban akcenat stavljamo na jačanje podmlatka pčelarske organizacije i većem učešću žena”, ističe Mirsad, napominjući da trenutno 15 žena aktivno učestvuje u pčelarstvu.
Iako pčelarstvo u prijepoljskom kraju ima veliki potencijal, region se suočava sa izazovima poput daljine od velikih pčelinjih paša, kao i težim klimatskim uslovima, zbog kojih prinosi meda nisu na najvišem nivou.
„Pčelari u Šumadiji, Vojvodini, južnoj i istočnoj Srbiji imaju mnogo bolji pristup pčelinjim pašama, što im omogućava ozbiljnije bavljenje pčelarstvom”, napominje Hodžić.
Zaštita I bolesti pčela
Pčelari su svesni da ozbiljna poljoprivredna proizvodnja ne može da ide bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Mnogi od njih su takođe voćari ili povrtari, pa koriste sredstva za zaštitu svojih useva. Zakon propisuje da se ovi preparati koriste u kasnim popodnevnim satima, uz obavezno obaveštavanje lokalnog pčelara kako bi se izbegli negativni uticaji na pčele. Komisija redovno obilazi voćare, malinare i druge poljoprivrednike tokom sezone, tražeći saglasnost za korišćenje pesticida, i to uz razgovore i molbe, što je do sada davalo pozitivne rezultate. Takođe, polepljuju se obaveštenja u poljoprivrednim apotekama, a kupci pesticida dobijaju zamolnice i uputstva o pravilnom korišćenju sredstava.
„U poslednje vreme nemamo ozbiljnih problema sa korišćenjem pesticida, a to je rezultat preventivnih mera koje preduzimamo”, napominje Hodžić, dodajući da mediji takođe pomažu apelima i informacijama.
Kada je reč o bolestima pčela, situacija je znatno složenija. Klimatske promene imaju značajan uticaj na zdravlje pčela, dok nekontrolisano tržište lekova takođe predstavlja problem. Najveći izazov za pčelare je pojava varoe, koja je poslednjih godina uzela veliki danak, a zajedno sa virusima, vodi do masovnih uginula pčela.Udruženje se trudi da obezbedi kvalifikovane predavače, profesore, doktore i magistre koji svojim znanjem pomažu pčelarima. Takođe, organizuju se debatni klubovi i predavanja na temu bolesti pčela, kao i edukacija kroz seminare i radionice. Do sada su održana dva predavanja, a treće je zakazano za 15. februar, sa predavačem iz Makedonije.
Pored klimatskih i zdravstvenih izazova, pčelari u Prijepolju suočavaju se i sa napadima divljih životinja, posebno mrkog medveda. U 2024. godini, članovi Udruženja prijavili su više od 20 napada ovog predatora na pčelinjake. Kao odgovor, Udruženje je organizovalo sastanke sa stručnjacima, razmatrajući mogućnosti za zaštitu pčelinjaka.Jedan od predloga je izgradnja hranilišta za divlje životinje, što bi sprečilo medvede da napadaju pčelinjake. Na desnoj obali Lima, u području Jadovničkog kraja, gde već postoji jedno takvo hranilište, nisu zabeleženi napadi medveda. Udruženje je predložilo izgradnju više takvih hranilišta na rubnim područjima opštine, što je podržano od strane Biološkog fakulteta u Beogradu i Zavoda za zaštitu životinja.
Plasman meda I podrška lokalne samouprave
Pčelari Prijepolja nemaju problem sa plasmanom meda, posebno kada je reč o medu proizvedenom na ovim prostorima, iako prinosi nisu visoki. Međutim, u godinama kada je prinos manji, pčelari se suočavaju s problemom nedostatka meda za prodaju, posebno livadskog i šumskog meda.
„Iako nije velika proizvodnja, naš med je tražen, i uglavnom se prodaje na veliko registrovanim otkupnim centrima. Med proizveden na našem području izvozi se uglavnom u Evropsku uniju, u zemlje poput Italije i Nemačke. U dobrim godinama, pčelari iz Prijepolja izvezu oko 20 tona meda”, objašnjava Hodžić.
Takođe, mnogi potrošači nisu dovoljno informisani o prirodnom medu, što može izazvati sumnje u njegovu autentičnost, naročito kada počne proces kristalizacije.
„Naša je odgovornost kao pčelara i rukovodstva Udruženja da edukujemo potrošače o pravim karakteristikama prirodnog meda i da im objasnimo da kristalizacija meda nije znak falsifikata. Edukacijom kroz sajmove, prezentacije i druge aktivnosti, trudimo se da približimo potrošačima pravu vrednost meda”, zaključuje Hodžić.
Rukovodstvo Udruženja pčelara u Prijepolju prepoznaje pomoć koju lokalna samouprava pruža poljoprivrednicima, uključujući pčelare. Pomoć se ogleda kroz projekte za nevladine organizacije, subvencije za nabavku opreme i omogućavanje odlazaka na pčelarske sajmove. Turistička organizacija Prijepolje takođe podržava manifestacije kao što je „Med je lek za dug vek“ i druge projekte.
Pčelarstvo je trenutno u nezavidnom položaju, pretežno zbog niskih otkupnih cena meda i klimatskih promena. Budućnost nije sigurna, ali Udruženje ima strategiju razvoja do 2025. godine, uz planove za zaštitu geografskog porekla „Prijepoljskog meda“ i sertifikaciju. Lokalne vlasti pružaju potpunu podršku ovoj inicijativi.Pčelari u Prijepolju imaju prednost na lokalnom tržištu, jer kupci često preferiraju med od poznatih pčelara, koji je garant prirodnosti. Med se uglavnom prodaje direktno kupcima na kućnom pragu, dok se manji deo plasira na sajmovima ili izvozi.
Udruženje pčelara organizuje manifestaciju „Med je lek za dug vek“ već 19 godina, a ove godine slavi jubilarnih 20. godina. Sajmovi predstavljaju priliku za promociju lokalnih proizvođača i njihovih proizvoda.
Kada „Prijepoljski med“ dobije oznaku geografskog porekla, očekuje se da se pojavi na policama prodavnica zdrave hrane, čime će se povećati njegova prepoznatljivost.Trenutne otkupne cene meda su niske i gotovo neisplative, dok transportni troškovi, lekovi i održavanje pčelinjaka povećavaju troškove.
Pčelarstvo nije lak posao i zahteva posvećenost, ljubav prema prirodi, upornost i stalnu edukaciju. Mladim pčelarima savetuje se da se bave poslom iz ljubavi, jer samo tako mogu postići uspeh.
Anja Puzović
