Priča o mladom bračnom paru koji je svoju sreću ipak pronašao u Prijepolju, pored mnogih velikih gradova u kojima su živeli.
Miloš Derikonjić je radio u Kataru ali se vratio u rodno Prijepolje, u kuću koja je pripadala njegovom dedi. Međutim, iz ove arapske zemlje nije se vratio sam, pridružila mu se supruga Feni, koja je poreklom iz Indonezije. Zajedno su prošli kroz mnoge zemlje, a njihov put je ispunjen izazovima i lepim trenucima.
Miloš i Feni upoznali su se u Kataru, gde je on radio za ugostiteljsku kompaniju koja je imala ispostavu u hotelu u kojem je Feni radila kao supervizor. „Praktično mi je ona bila šef. Nekoliko godina smo se zabavljali, a potom smo se iz Katara selili u Singapur i Indoneziju, da bismo na kraju stigli u Srbiju“, priča Miloš.
Feni priznaje da joj je početak života u Srbiji bio težak, jer je godinu dana bila sama, dok je Miloš završavao poslednju godinu svog ugovora u Kataru. Ipak, sada uživa u snegu kog je prvi put videla kada se doselila u Srbiju I ostala oduševljena, a još jedna od prednosti života u Srbiji, prema njenim rečima, jeste mnogo manja gužva u saobraćaju nego u Indoneziji. „U Indoneziji je veliki broj skutera i motora, a gužve su veoma velike. Ovde ih takođe ima, ali neuporedivo manje“, ističe Feni, koja povremeno govori srpski, još uvek ga usavršava, pa uglavnom koristi engleski.
Život u Srbiji je Feni pozitivno iznenadio, a Prijepolje joj je postalo blisko zbog multietničke sredine koja joj je kulturološki slična. Venčali su se u Srbiji, a porodično slave i Ramazan i Božić. Feni, koja je rođena 7. januara, dodaje: „I ovde u blizini imamo džamiju, tako da mi to odgovara, a takođe mogu se lako pridržavati svih postova tokom praznika.“
U njihovoj kuhinji često se spremaju i srpska i indonežanska jela. Feni ističe da najviše voli srpsku sarmu, papriku sa sirom, papriku sa mesom i papriku sa belim lukom, a kaže da njen muž nikada nije imao prigovora na njene kulinarske veštine.
Oboje rade u kol centru i kažu da ne planiraju da u skorije vreme menjaju Prijepolje za neki drugi grad, jer su se u potpunosti prilagodili životu u ovom malom, ali toplom mestu.
A njihov život ovde je dodatno ulepšala njihova beba Leonida, koja je rođena prvog januara i bila prva beba koja je došla na svet u Užičkoj bolnici u 2025. godini. Sada uživaju u krugu svoje male porodice i veoma su srećni i zadovoljni svojim životom u Prijepolju.
Anja Puzović
