Овако су писали о рођенданима „Полимља“
„1. фебруара 1932. године изашао је први број „Санџака“, првих новина које су почеле да излазе на овим просторима. И, док су се многе новине „угасиле“, „Полимље“ је наставило традицију и још држи високо светиљку и осветљава и даље све оно што је вредно али и све оно што би да се скрије од јавности. То је у околностима у којима живимо прави подвиг. Од те 1932. до данас, новине су те на основу којих се може писати историја града, његових људи, навика, обичаја, нада, заблуда, визија, настајања и нестајања. Само на основу тих записа могу се реконструисати ваљано и веродостојно периоди овога града и ове средине али и друштва у целини. „Полимље“ је од „Санџака“ научило да припада свима, а највише читаоцима“, Инидра Хаџагић, бивша новинарка „Полимља“ за 92 године новина.
„Миливоје Жугић продао је очеву ливаду и почео штампати новине у Пријепољу. Била је то година 1932. Тако је на продатој ливади заорана прва журналистичка бразда у целом Полимљу. Плодови Жугићеве заоране бразде рађају и данас, 90 лета касније. Некада су године биле баше родне, некада би финансијске суше и елементарне политичке непогоде „обрале“ новинарску летину. Живот тече, новине и даље излазе. До када, не зна се. Једино је извесна њихова неизвесност“, Милан Цмиљановић, бивши новинар „Полимља“ за 90 година новина.
„Прво писмо читалаца које је „Политика” објавила у броју од 1. фебруара 1904. стигло из Пријепоља, а послао га је тада млади учитељ Сретен Вукосављевић, који је са Миливојем Жугићем утемељио „Санџак” „Полимље” је издавало и дечје новине „Моја школа”, настављајући традицију ђачког журнализма, коју су 1936. у селу Камена Гора покренули браћа Миодраговић, учитељи. Тај каменогорски ђачки лист „Наш саморад” штампан је чак у Битољу, и то у 1.000 примерака! „Полимље” је у првомајском броју јубиларне 1972. штампано у рекордном тиражу од 10.500 примерака и први пут с насловницом у боји. Новогодишњи број новина у време хиперинфлације 1993. коштао је 500 милијарди динара (са 11 нула које нису могле да стану у заглавље листа, па је цена исписана и словима), а годину касније, после монетарне реформе, коштао је само динар“, писала је „Политика“ 2022. године.
Лист је мењао име 1935. у „Рашка“, а потом и 1937. у „Нови Санџак“. У међуратном периоду било је обустављено штампање новина. Период Жугићевих новина обележили су „Писма Ђуре Звјероте“, текстови у којима су на саркастичан начин кроз приче имагинарног сељака критиковане неправде тадашњице, као и „Санџачке хићаје“, кратке сатиричне приче.
Потом је 1952. године покренут нови лист, овога пута под називом „Глас Полимља“. Недуго потом, име је опет промењено, сада у „Полимље“. Шездесетих година прошлог века, наш лист био је међу само 24 локална листа у Србији. Године 1972. уредно је обележен јубилеј, а 1977. излазак из штампе 1000. броја. Последњи број троопштинског листа изашао је 1979. године. А онда се „Глас Полимља“ поново огласио. Овај лист обележила је и прва жена у пријепољском новинарству – Милева Малешић, која је вратила назив листу „Полимље“, а нумерација тада је кренула од 1952. године. Богату и несвакидашњу историју недељника „Полимља“ обележило је и укидање 1979. године, штрајк новинара у трајању од 100 дана 1977. године, изнуђена оставка директора и главног и одговорног уредника 2000. године…
Све је ово стало на досадашњих 3032. броја листа. Колико ће још трајати на свеукупну корист и свеопште задовољство зависи од вас, драги читаоци. „Полимље“ ће наставити да слави своје важне датуме и јубилеје, а ви ћете имати прилику да још једном будете део тога тако што ћете нас подржати да ни у оваквим „смутним временима“ не посустанемо и не останемо само део нечега великог. Него, треба да наставимо да постојимо и радимо искључиво за вас и ваше интересе, да останемо „лист за политичка и друштвена питања“. А, што је најважније, да останемо лист за старо и младо, за „академске грађане“, за политичаре, школарце, професоре, али и професорице и све оне којима је у интересу да очувају, пре свега, значај „Полимља“ за Пријепоље, па и шире. У овом духу, редакција листа нада се да ће обележити и свој велики јубилеј, 100 година новина у Пријепољу и Полимљу, са истим жаром и истом надом за мноштво бољих прича.
Редакција
