Naviklo to samo na fotelju
I, tako, nameštaj raznih dimenzija, kvaliteta, godišta, stanja, lageruje se neprestano pored kontejnera u sred grada. Čekaju se nadzorne kamere pa da „snime“ ko šta od svoga kućnog blaga odbacuje i izbacuje. Ponešto je u takvom stanju da odslikava sav užas življenja.
I, tako, kamere ne snimaju smetlišta u centu grada, kontejneri se redaju i dodaju da bi stvorili što više prostora za deponovanje svega i svačega i zatrpavanje javnih površina, pa kad nema mačaka-miševi kolo vode. Ali, u najstrožem centru grada, tu preko puta zgrade Opštinske uprave, ima mačaka. I da vidiš, miševi tu kolo ne vode. Možda potajno. Uostalom, takvi su miševi. Što bi rekao Brana Petrović, onaj pesnik:“Bolje biti i miš, no ne biti ništa“. Ali to je za drugu priču. Ova dočarava, kao mnogo puta, tek „faktičko stanje na terenu“.
I.H.
