У XVI и XVII веку монашко насеље је било добро грађено, снабдевено пећима, водоводом и чесмама што указује на висок животни стандард у њему.

У рушењима и разарањима, обновама и поправкама током своје дуге историје, манастир Милешева је дочекао XX век само са једном очуваном средњовековном грађевином, црквом Вазнесења. Манастир су међутим, чинили и други објекати, међу којима и манастирско насеље обликовано по узору на остале српске средњовековне манастире. Код њих се увек главна црква налазила у средишту, окружена спољним каменим зидовима, уз које су биле у низу манастирске грађевине : трпезарија, ћелије за становање, зграда управе, кухиња, пекара, радионице, оставе … Њихови остаци били су годинама скривени испод великих земљаних наноса.

Тек је археолошким истраживањима од 1980. године почело откривање некадашњих манастирских зграда и бедема а када је откривено више од половине средњовековног манастира, ископани грађевински остаци пружили су сложену слику насеља које се развијало и градило од XIII до XIX века. Налази бројних предмета из свакодневног живота указивали су на чињеницу да се, тих неколико векова, у Милешеви непрекидно одвијао монашки живот.

НАСЕЉЕ OПАСАНО КАМЕНИМ ЗИДОВИМА

Манастирско насеље је било ограђено каменим зидом. Поседовало је пространу трпезарију, као што је било уобичајено у то доба. Њени остаци пронађени су испод пода у конаку изграђеном у XIX веку. Откривени су и делови пода од ружичастог камена истога типа и обраде као у цркви.

7 f MC Manastirsko naselje3

                  Монашке испоснице откривене током вишегодишњих археолошких истраживања

Археолози су открили још један улаз који је водио ка манастирском имању, економским зградама и воденицама, које су се налазиле на падинама уз реку. Био је у склопу четвртасте куле, јаких зидова. Откопавање бедема открило је да су средњовековна здања била приљубљена уз зидове као и да су поједине просторије имале и тремове. У једној од њих пронађен је и дашчани под, а у зидовима су се сачувале две нише, у које су одлагани предмети, стављане уљне лампе или неки други извори светлости. Нема много података о изгледу неких од најстаријих грађевина – кухиње, пекаре, ћелија, игуманске и ктиторске резиденције јер су највећи део средњовековних зграда уништила ратна разарања, а још много више преправке и обнове.

МОНАШКИ ЖИВОТ ВИСОКИХ СТАНДАРДА

Из те млађе манастирске епохе XVII века сачувао се највећи број зграда. Гледајући у целини, монашко насеље је у XVI и XVII веку било добро грађено, снабдевено пећима, водоводом и чесмама што указује на висок животни стандард у њему. Поседовале су и нужницике са каналима за отпадане воде. Један од њих археолози су открили на спољашњем зиду са одводним каналом усмереним у правцу реке Косаћанке. Треба напоменути да је у турском попису нахије Милешево, санџака Херцеговина, 1477. године, пописана значајна имовина манастира Милешеве. У другој половини 16. века, његови приходи су износили 100.000 аспри. Толике поседе су могли да имају само највећи турски достојанственици па се тако може образложити овај висок стандард живота у манастиру Милешева.

7 f MC Manastirsko naselje1

                                     Eлегантна  грнчарија 

Ипак, најбоље су се очувале монашке ћелије и оставе. У ћелије се улазило из главног ходника а свака се загревала помоћу пећи од керамичких лончића утопљених у глинено везиво. Пећи су се ложиле из велике просторије иза ћелија, која је такође била повезана вратима са ходником. Поред пећи, ћелије су имале кревет, дрвену полицу за чување ствари и дрвени чивилук за одлагање одела. Све ћелије су имале прозоре окренуте ка цркви, а испред њих се протезао дрвени трем. Постоља дрвених стубова трема су делимично сачувана.

Унутрашњи зидови просторија били су омалтерисани и окречени, а поједине одаје украшене и сликаном декорацијом. На једном делу ходника између ћелија сачувана је црвена сликана бордура којом су била оперважена врата. Подови су били од малтера, добро углачани, а неки ходници између ћелија поплочани рустично обрађеним каменим плочама. Сачувани су правоугаони камени оквири прозора али су археолози пронашли и остратке лучно засведених прозора.

7 f MC Manastirsko naselje2

                                                   Украшен бокал од печене глине и монашки накит       

На бедемима некадашњих монашких ћелија које су археолози годинама откривали и тако долазили до драгоцених сазнања сада се налазе тоне армираног бетона на којима леже манастирска Ризница и резиденцијалне и друге просторије.

Није извесно колико је калуђера живело у Милешеви у то време. Путописци помињу од 50 до 80 монаха, што би, с обзиром на величину и број откривених грађевина, могло бити тачно.

Археолошким истраживањима је потврђено велико страдање манастира и пожар огромних размера када је изгорела већина манастирских зграда. Монаси су се у то доба похара повукли из Милешеве тражећи сигурније уточиште, а манастир, запустео крајем XVIII века, поново је обновљен тек средином XIX столећа.

КВАЛИТЕТНО ЛОКАЛНО ГРАДИТЕЉСТВО

У то време, почела је обнова цркве па су сазидане и нове манастирске зграде.

Мали конак представља значајно архитектонско сведочанство локалног градитељства из XIX столећа. Целом дужином конака на другом спрату протеже се дрвени трем окренут према цркви. Зграда је била покривена четвороводним кровом од ћерамиде. Изузетно добро урађени профилисани дрвени детаљи ограде на трему или дрвене прозорске решетке указивале су да су здање подигли добри градитељи.

7 f MC Manastirsko naselje5

                                                  Кључеви, катанци, браве и звекири

На западној страни сазидана је 1884. још једна зграда – пространи конак, са приземљем, спратом и укопаним подрумом у јужном делу. Та грађевина невеликих архитектонских вредности више пута је страдала и преправљана, а данас служи као главни манастирски конак.

С краја XIX столећа потичу још две грађевине: воденица уз Милешевку и стара манастирска стаја. Обе су биле зидане каменом, а покривене шиндром. Уз воденицу је био изграђен дрвени мост изузетне конструкције. Он је порушен, али му је изглед забележен на једној старој фотографији на основу које је деведесетих године прошлог века поново изграђен. Испред цркве је 1911. године саграђен тежак камени звоник. Његова архитектура, као и невешто изабрано место, указују на добронамерне градитеље и ктиторе малих стваралачких могућности.

СТАКЛЕНЕ ЧАШЕ И ЛУКСУЗНЕ КЕРАМИЧКЕ ПОСУДЕ

У току археолошких ископавања Милешеве, налажени су многи предмети за свакодневну употребу. Уломци грнчарских производа коришћених за припремање и чување хране, трпезна керамика и посуде за воду и уље припадају дугом временском распону од XIII до XIX века. То су свакодневни, једноставни кухињски лонци, зделе и црепуље, рађени на ручном или ножном витлу, и различите луксузно рађене керамичке посуде, од којих су неке стигле у Милешеву из приморских крајева, Млетака и Цариграда. Посебну пажњу заслужују стаклене чаше, изузетне израде, највероватније с краја XIV столећа. Бројни су предмети од метала, коришћени за окове врата и прозора, као и неколико примерака железних прозорских решетака које потичу из XVII века.

7 f MC Manastirsko naselje4

                              Пронађена грнчарија и луксузна стаклена чаша из 14. века

Готово у свим просторијама, у срушеном грађевинском материјалу, налажени су железни ковани ексери, кованици, разних величина, који су служили за прикивање дрвених греда или за спајање разних елемената од дрвета. Нађено је доста брава, кључева, звекира, као и керамичких глеђосаних лончића за зидање пећи.

Поједини предмети су рестаурирани и враћени у првобитно стање и данас представљају својеврсне фрагменте прошлости који нам дозвољавају да бар на тренутак дочарамо средњовековни живот монашке заједнице, који је у зависности од „вакта“ и „земана“ био у знаку благостања али и тешког сиромаштва. Ипак пламен вере се никада није угасио а светслост кандила и до дана данашњег трепери у Милешеви.

М.Цмиљановић

Библиографија: , Манастир Милешева, Svetlana Popović

Podelite tekst: