Grupa građana „Zaštitimo reke Prijepolja“, na čelu sa Damirom Bećirbašićem izašla je našoj Redakciji u susret i govorila o toku postupka zaštite područja reke Ratajske/Pustinje.
Kako je tekla borba građana i građanki za zaštitu ove reke?
„Borba za zaštitu reke Ratajske/Pustinje teče već 7-8 godina, kada se prvi put pojavila priča da će se na toj rečici praviti male hidroelektrane (MHE). Početak borbe se odnosi na borbu samih meštana koji žive u okolini reke (Ratajska, Ravne, Karoševina, Kula, Osoje, Goločevina, Bare, Skokuće), koji su, kada su to saznali, pokušali na više načina da svoju reku spasu od uništenja. Oni su, u nekoliko navrata, pisali peticije opštinskoj upravi Prijepolje, skupljajući po više stotina potpisa svaki put. Međutim, još tada nije postojalo razumevanje za njih, iako je tada više od 200 domaćinstava pilo vodu direktno iz ove reke, jer nisu bili priključeni na gradski vodovod. Njihove peticije su završavale u fioci, a u opštini su nailazili na zid tisane“.
Koji je bio prelomni trenutak u celoj situaciji?
„Trenutak kada je došlo do formalizacije zahteva za zaštitu reke bio je kada smo promenili adresu zahteva i umesto pisanja peticije Opštinskoj upravi, pisma prosledili na više instance, tj. na Zavod za zaštitu prirode Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine. Već tada se znalo da u reci ima ogroman broj strogo zaštićenih vrsta životinja, te smo to i napisali u samom zahtevu. Uz manje i veće komplikacije, na kraju je usvojen naš predlog o početku istraživanja za zaštitu, te su započeta istraživanja. Još mnogo izuzetno zanimljivih i neverovatnih priča može da se ispriča o samom postupku zaštite, jer ovaj period nije bio nimalo lak“.
Svi znamo da se vodila borba i na drugom polju, koje se tiče izgradnje kontroverznih minihidroelektrana. Šta možeš da nm kažeš o tome?
„Paralelno sa istraživanjima za zaštitu reke, vodila se i borba protiv izgradnje MHE Velika ploča, gde su kriminalci (ne investitori, već kriminalci) falsifikovali službena dokumenta Srbijavoda i Opštine Prijepolje da bi dobili energetsku dozvolu Ministarstva energetike. Kao i u prvom postupku, kada smo činjenicama o nepotpunoj dokumentaciji oborili njeno produženje, i ovaj put smo uspeli da dokažemo falsifikovanje dokumentacije, lažne pečate i potpise, fotošopirane datume, dokumenta, nešto što je trebalo da primete svi, a nije niko sem nas. Zbog toga je i zvanično poništena energetska dozvola, a grupa Zaštitimo reke Prijepolja je podnela krivične prijave protiv odgovornih lica – kriminalaca koji su pokušali na prevaru da unište našu reku. Osim toga, pod pretnjama proširivanja naše krivične prijave zbog saučesništva, naterali smo i našu opštinu, Ministarstvo energetike i Srbijavode da se pridruže u krivičnom postupku protiv firme Power IT iz Subotice i njenih odgovornih lica“.
Da li je pokrenuta procedura zaštite?
„Od kada je postupak započet, predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su u više navrata izlazili na teren i radili istraživanja. Tada je pronađeno još značajnih biljnih i životinjskih vrsta za koje se nije znalo da postoje na ovom prostoru, a neke od najznačajnijih su pronalazak divokoze, koja nije do sada viđana u ovom delu Polimlja. Osim toga, pronađene su i autohtone vrste potočne pastrmke, potočne mrene, ogromna populacija potočnog raka, ali i prateće riblje vrste poput peša, pijora. Imamo informaciju da je nedavno ekipa Zavoda za zaštitu prirode ponovo dolazila na Ratajsku, istražujući i njen donji tok, na ušću u Lim. Pretpostavljamo da je to bilo iz razloga utvrđivanja konačne granice zaštićenog područja, koje, po inicijalnim planovima, ne obuhvata donji tok reke. Koliko smo neformalno obavešteni, izrada studije zaštite ove reke je pri samom kraju, te bi uskoro trebalo da se prosledi Ministarstvu zaštite životne sredine na reviziju. Objavljivanjem Studije zaštite na sajtu Ministarstva, područje počinje da se smatra zaštićenim, a u narednom periodu sledi izbor upravljača zaštićenog područja, obeležavanje područja, upoznavanje građana sa njihovim pravima i obavezama, javne rasprave i predlozi o samoj uredbi zaštite, te se, završavanjem tog dela, donosi rešenje o proglašenju zaštićenog područja“.
Šta je sledeći korak koji mogu da učine građani i građanke, a šta može lokalna samouprava da uradi?
„Što se tiče građana, neposredno pred ponovni izlazak Zavoda, mi smo podneli jednu inicijativu Zavodu, sa pitanjem da li građani mogu da doprinesu bržoj zaštiti ove reke. Predložili smo da dođemo u prostorije Zavoda i uključimo se u postupak zaštite. Odgovor još nismo dobili, ali smatramo da će Zavod razumeti da želimo da pomognemo i ubrzamo postupak. Od lokalne samouprave, nažalost, do sada nije bilo nikakve pomoći. Znamo da je održan bar jedan sastanak Zavoda u opštini, na koji mi kao građani, nismo bili pozvani, iako smo mi inicirali postupak zaštite. Naša opština ima mogućnost da pomogne i da zaista shvati da zaštita prirode nije tema na kojoj se dobijaju politički poeni. Od početka borbe imamo za njih jedan zahtev – da zabrane izgradnju MHE na teritoriji cele opštine Prijepolje, jer je ugrožena skoro cela teritorija sa čak 41 MHE, koliko ih ima u Prostornom planu opštine, a ni to nije konačan broj jer su bili započeti postupci i za MHE van prostornog plana, poput onih na Sopotnici. Baš nedavno u Bijeljini, na regionalnom susretu ljudi i organizacija iz svih delova bivše Jugoslavije – pod nazivom Odbranimo prirodu Balkana, saveza za zaštitu prirode, reka, šuma, vazduha, sa nama su bili predsednik opštine Lopare i savetnik gradonačelnika Bijeljine, gde su, u lokalnim skupštinama, jednoglasno izglasane zabrane iskopavanja rudnika litijuma, uprkos političkim razlikama. Smatramo da smo dostavili dovoljno dokaza u prethodnim godinama o štetnosti izgradnje MHE, poput male ili nikakve koristi za opštinu, energetiku Srbije i slično, dokazali štetnost na primeru uništene reke Gračanice, i zaista mislimo da bi bilo veoma dobro da i Prijepolje postane opština koja će zabraniti izgradnju MHE jednoglasno, baš kao i Užice, Arilje, Vlasotince, Pirot, Bor i mnoga druga mesta“.
Koliko je zaštita ovog područja važana za turistički potencijal u Prijepolju? Prevashodno je važna za živi svet, ali smo skoro kroz razgovor sa direktorom TO Prijepolje pomenuli i reku Ratajsku, pa nas interesuje kako bi se ovo područje, sa određenim stepenom zaštite koji dobije, moglo turistički iskoristiti.
„Što se tiče same zaštite reke Ratajske, Prijepolje bi dobilo i šesto zaštićeno područje na svojoj teritoriji. Prijepolje već sada ima skoro 30% zaštićene teritotrije, što je neverovatan potencijal koji nije dovoljno iskorišćen (samo oko 10% Srbije je zaštićeno). Što se tiče turizma, taj turizam ne treba da bude takav da se eksploatiše priroda, već da se nastoji da sve što imamo ostane takvo kakvo jeste, uz obeležavanje i uređenje planinarskih staza, uključivanje dece u čišćenje reka, boravke u prirodi i slično. Prošle godine su meštani Ratajske ostali zatečeni kada su videli grupu od 20-30 planinara u kabanicama, koji su došli da šetaju pored reke, iako je padala jaka kiša. Takođe, tu je i Manastir Pustinja, koji je isto kulturno dobro. Uz samu rečicu i ušuškan u klisuri, zaista može da izazove posebne emocije i da natera ljude da mu se ponovo vrate. Ipak, čak i tu treba voditi računa o tome da bi komercijalizacija mogla pokvariti ono zbog čega je celo područje i posebno – mir uz samu reku. Na Ratajskoj postoji i stara vodenica, koja bi se mogla staviti u funkciju, tu je naravno i sjajna zdrava hrana koja se proizvodi na Ratajskoj. Da bi sve ovo bilo moguće, potrebno je i dosta rada. Pre svega, rešiti problem smeća u donjem toku reke, edukovati ljude kako da kompostiraju ostatke proizvedene hrane, rešiti problem kanalizacije i slično“.
V. Kijanović
