Od ovog broja u „Polimlju“ će stalnu kolumnu imati Radoman Irić (1950, Jabuka,
Prijepolje), jedan od legendi prijepoljskog novinarstva. Irić je ostavio dubok trag
u „Polimlju“. Profesionalnu karijeru počeo je 1974. godine u listu čiji je bio
stipendista, prvi i do sada jedini u istoriji „Polimlja“. Bio je v.d. direktora 1979.
novoosnovane Novinsko-izdavačke i radio-difuzne radne organizacije „Glas
Polimlja“. Bio je i urednik Radio Polimlja do odlaska u Vranje, septembra 1980,
gde postaje prvi urednik Radio Vranja. Ceo radni vek proveo je u novinarstvu.
Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada i priznanja. I dalje radi kao slobodan,
nezavisni novinar. Povratkom Irića na novinske stupce „Polimlja“, redakcija lista se trudi da oformi kvalitetnu saradničku mrežu i da za „Polimlje“; ponovo pišu i
drugi novinari koji su ostavili trag u dugoj istoriji prijepoljskih novina. Sve u cilju
da nam „Polimlje“ i dalje živi i da se dostojno dočeka i obeleži veliki jubilej –
STO GODINA prijepoljskog novinarstva.
1974. – GODINA ZA BIOGRAFIJU
Prihvatio sam se izazova da u ovo (ne)vreme u svakom broju lista „Polimlje“,
besedama polažem račune pred sudom javnosti. Probaću da ovo bdenije potraje
do februara 2032. godine i velikog jubileja – 100 godina novinarstva u Prijepolju.
No, Bog je tu da presudi. Elem, u ovoj priči, koja u nadnaslovu nosi broj 1,
vratiću se u 1974. godinu. Razlog su životni krajputaši koji su učinili da mi se ova
godina, bez konkurencije, izdvaja u biografiji. Ima ih sedam:
PRVI, februara 1974: Kao član Univerzitetskog odbora Saveza studenata–
najvišeg studentskog tela na Beogradskom univerzitetu (BU), imao sam uvodno
izlaganje na tradicionalnom studentskom seminaru na Zlatiboru. Po završetku
izlaganja, razvila se oštra polemika koju je inicirao Zoran Đinđić, student druge
godine Filozofskog fakulteta u Beogradu. To „poznanstvo“ smo onda pretočili u
stalne kontakte.
DRUGI, marta 1974: Redovnom Skupštinom Studentske zadruge (BU),
okončao se moj dvogodišnji mandat na mestu predsednika Zadruge – tela koje je
studentima obezbeđivalo poslove za dodatna primanja. Taj period mi je ostao u
sećanju jer sam, s pozicije predsednika, mnogim kolegama, posebno iz našeg
kraja, obezbedio solidan džeparac.
TREĆI, maja 1974: Na čuvenoj adresi Balkanska 4, gde sam izučio novinarski
zanat, imali smo poslednji sastanak Redakcije lista „Student“, koju su prošla
brojna velika imena ne samo srpskog novinarstva. Moja nova adresa bila je
Redakcija lista „Polimlje“. Urednik „Studenta“, Vranjanac (vidi čuda), Slobodan
Jovanović, kasnija uzdanica Slobodana Miloševića, otišao je u JNA.
ČETVRTI, maja 1974: Rastanak sa divnim ljudima na Poslednjoj sednici
Univerzitetskog odbora Saveza studenata, najvišeg studentskog tela na
Beogradskom univerzitetu, na čijem je čelu bio Krcun Dragović, student Pravnog
fakulteta, kasniji predsednik Ustavnog suda Srbije. Mesec dana pre, bio sam jedan od trojice studenata koji su predstavljali Beogradski univerzitet na VII
kongresu SK Srbije.
PETI, juna 1974: Posle dve godine istekao mi je mandat na mestu predsednika
Saveza studenata u Studentskom domu „4. april“, u kome sam stanovao sve
vreme studija. Na toj sednici studenti i Uprava doma (upravnik Milivoje Bojić),
proglasili su me za „Počasnog stanara“.
ŠESTI, 1. jul 1974 (ponedeljak): Bio je to moj prvi radni dan u Redakciji lista
„Polimlje“ koji me je stipendirao. O tome ću, inspirativno, u sledećem broju.
SEDMI, 18. avgust 1974: Tog dana sam stao na „ludi kamen“. Izabranica je bila
arhitektonska tehničarka Ljiljana Damnjanović iz Beograda, a svadba u Gradskoj
kafani u Prijepolju.
Radoman Irić
