Kao stipendista „Polimlja“, u junu 1974. godine u Beogradu sam obavio sve pripreme za povratak u Prijepolje. Mada sam se novinarski i organizaciono prilično dobro profilisao u studentskim forumima i na Univerzitetu, ni jednog trenutka nisam imao dilemu da li treba da se vratim u rodni kraj.
Međutim, tako nisu razmišljali Krcun Dragović, predsednik Univerzitetskog odbora Saveza Studenata (UO SS) i uvaženi profesor Milorad Bertolino, predsedik Univerzitetske konferencije SK. Njihov stav je bio da treba da ostanem U Beogradu.
Smatrao sam da bi to bio moj kukavički odnos prema jednoj maloj redakciji koja me stipendirala i bez dileme se pokupio i otišao. Tako je ponedeljak 1. jul, 1974. godine bio moj prvi radni dan u Redakciji lista „Polimlje“ – međuopštinskom glasilu Prijepolja, Priboja i Nove Varoši.
Redakcija lista bila je u zgradi društveno-političkih organizacija, kako su se tada jednim imenom zvali Savez Komunista, Savez sindikata, Socijalistički savez, Savez boraca i Savez omladine. Vrlo praktično za ono vreme.
Moj susret sa novim kolegama protekao je u šeretskoj dobrodošlici Milorada Veruovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika, a prisustvovali su tehnički urednik Ljubivoje Aleksić, urednik Ljubomir Matović i sekretarica redakcije Nada Ristić.
Mora ostati zabeleženo: Milorad Veruović je glavni i jedini „krivac“ za izbor mog zanimanja. U prvim srednjoškolskim radovim on je u meni prepoznao novinarsku žicu i dugo radio na tome da list od opštine dobije sredstva za moju stipendiju. Taj posao je završio sa Veliborom Ljujićem, tadašnjim predsednikom Socijalističkog saveza.
Sticajem različitih „okolnosti“, moje radno mesto je bilo u maloj prostoriji sekretarice lista Nade Ristić. Dobio sam jedan dotrajali okrugli sto i jednu malu „pretis“ pisaću mašinu. Za tim stolom i na toj mašini, nastali su mnogi rukopisi sa mojim potpisom. Nekoliko komentara, to drugi bolje znaju, čitani su i vagani u Opštinskom sudu.
Direktor Veruović je veoma umešno vodio taj međuopštinski list. U vreme punog uspona, list je kupio vozilo (fiću) za distribuciju novina i na mestu komercijaliste zaposlio Vukotu Bojovića. Decembra 1974. s rukovodstvom Nove Varoši dogovorio je da ta opština finansira svog dopisnika Dragoljuba Gagričića. Sa Pribojem, međutim, sličan dogovor nikada nije postignut zbog rivalskih odnosa i sujete političkih funkcionera.
Polimlje je tih sedamdesetih imalo jaku i razgranatu mrežu dopisnika i saradnika. S puno zadovoljstva želim da ovde ostavim trag o njima uz strepnju da ću nekoga zaboraviti.
Iz Prijepolja: Dragiša Novosel (Stranjani), Miladin Potežica (sport), Ibrahim Softić (Brodarevo), Radojica Čović (Kolovrat), Fajko Hadžalić (Limka), Mićo Brajević (Aljinovići) i Milija Kijanović (Kamena Gora).
Iz Priboja: Tihomir Ljujić (politika i društvo), Ismet Bećirović (sport i društvo) , Boro Novaković (privreda i FAP) i Mujo Bjelopoljac (sport).
Iz Nova Varoš: Nikola Bojić stalni dopisnik (pre dolaska Gagričića otišao u Goražde) i Muhamed Mulaganović.
Činjenica da su tada novine štampane u tiražu između dve i tri hiljade primeraka, dovoljno govori da je to bio čitan, uticajan i respektabilan medij.
