Позив да учествује на изложби у Сарајеву за младу уметницу Анелу Брбовић стигао је потпуно неочекивано. Фондација „Цуре“ из Сарајева и ове године организовала је фестивал на којем уметници представљају своје радове, а међу 60 пријављених изабран је управо Анелин рад.
Занимљиво је да је у међувремену чак и заборавила да се пријавила, па није очекивала да ће бити прихваћена. Изложба у Сарајеву, како каже, била је један од њених важних уметничких циљева.
„Много ми је значио тај позив, јер ми је изложба у Сарајеву била један од главних умјетничких циљева, за који сам сумњала да ће се у скоријем периоду десити“, каже Анела.
На изложби је представила две слике из серије „Љиљани вјечности“ – „Хајла“ и „Нина“, које носе снажну симболику, али и лично значење.
„Хајла“ говори о отпору традицији и менталитету који су женама са ових простора често ограничавали могућности за школовање, напредовање и остваривање сопствених жеља.
„Иза Хајле се крије прича о свакој жени са наших простора коју су традиција и патријархат спречавали да се школује, напредује, бави се оним што воли и, генерално, расте“, објашњава она.
„Нина“ је, с друге стране, много интимнија. Представља уметничко сећање на њену мајку, а сваки детаљ носи део њиховог односа и успомена из детињства. Плава боја симболизује слободу и храброст коју јој је мајка усадила, бела птица њену чистоту, али и песму „Птица бјела“ којом ју је успављивала, док златни обрис на врату представља место које је Анела као мала миловала пред спавање.
Посебан тренутак за младу уметницу био је када је свој рад угледала изложен у једном од најзначајнијих музеја у Босни и Херцеговини, Хисторијском музеју.
„За мене је то био заиста посебан тренутак када се у једном од најпрестижнијих музеја у Босни и Херцеговини нашао мој рад. Као да сам тек тада постала свесна чињенице – па, ја сам умјетница“, каже Анела.
Позитивне реакције публике додатно су јој потврдиле да поруке њених радова допиру до гледалаца.
„Добила сам доста коментара да су им се слике свиделе и да се порука осети на прву, што ми је изразито драго, јер је циљ постигнут“, истиче она.
Посебно јој је значила подршка колега са факултета, Аише Шантић и Алена Ђозе, који су дошли у Сарајево да је подрже.
„Доказали су ми да су пријатељи право благо“, каже Анела.
Изложбе за њу представљају и прилику за нова познанства, размену искустава и сусрете са другим уметницима.
„Сама познанства, гледање туђих радова и разговори са уметницима буде посебан вид инспирације који ће сигурно значити да стварам више и више“, каже она.
После Сарајева, Анелу у октобру очекује изложба у Скопљу, којом ће затворити овогодишњу сезону серије „Љиљани вјечности“. Паралелно са сликарством, завршава и илустрације за дечју књигу, на којој је радила четири месеца.
Сарајево је за младу уметницу било остварење важног циља, али и потврда да радови испуњени личним сећањима, симболиком и причама о слободи могу да пронађу пут до публике и ван средине у којој настају.
Ања Пузовић
