Preuzimanje rukovodeće funkcije za Alisu Duraković nije značilo ulazak u nepoznato – posle dugogodišnjeg rada na mestu pedagoga, školu koju sada vodi poznaje iznutra, njene učenike, zaposlene, ali i izazove sa kojima se svakodnevno suočava. Preuzimanje funkcije vršiteljke dužnosti direktorke, kako kaže, za nju je pre svega velika odgovornost, ali i prilika da svoje dosadašnje iskustvo usmeri ka daljem razvoju škole.O planovima, prioritetima, upisu i tome šta želi da unapredi u školi, razgovarali smo sa novom v.d. direktorkom Ekonomsko-trgovinske škole.
Posle dugogodišnjeg rada u Ekonomsko-trgovinskoj školi kao pedagog, sada ste preuzeli funkciju direktora. Kako je došlo do toga da budete imenovani na ovu poziciju i kako ste doživeli tu promenu?
„U Ekonomsko-trgovinskoj školi radim dugi niz godina kao pedagog i za to vreme sam imala priliku da upoznam školu iz različitih perspektiva – učenika, roditelja, nastavnika i stručnih službi. Upravo taj neposredan rad sa ljudima i svakodnevno učešće u životu škole omogućili su mi da dobro upoznam njene snage, ali i oblasti u kojima postoji prostor za unapređivanje.
Kada mi je povereno da preuzmem funkciju vršiteljke dužnosti direktora, tu odluku sam doživela pre svega kao veliku odgovornost, ali i kao poverenje koje želim da opravdam. Promena uloge jeste velika, jer pedagog prvenstveno pruža podršku, savetuje i povezuje različite aktere, dok direktor mora da donosi odluke i preuzima odgovornost za njih. Ipak, verujem da mi je upravo dugogodišnje iskustvo pedagoga dalo dobru osnovu za ovu funkciju.“
Koliko je za Vas ova nova uloga izazov i da li smatrate da Vas je dosadašnji rad pedagoga dobro pripremio za mesto direktora?
„Svakako jeste izazov, ali izazove ne doživljavam kao nešto negativno, već kao priliku za učenje i napredovanje. Direktor škole danas mora da bude i dobar organizator, menadžer, komunikator, ali pre svega osoba koja ume da sluša ljude i razume potrebe škole. Smatram da me je posao pedagoga veoma dobro pripremio za ovu ulogu. Godinama sam radila sa učenicima, roditeljima i nastavnicima, učestvovala u radu školskih timova, pratila obrazovna postignuća učenika, bavila se prevencijom nasilja, inkluzijom, profesionalnim razvojem nastavnika i različitim aspektima unapređivanja kvaliteta rada škole.
Posebno značajnim smatram iskustvo koje sam stekla kroz saradnju sa velikim brojem nevladinih organizacija i drugih organizacija koje se bave unapređivanjem obrazovanja i položaja mladih. Tokom prethodnih godina izgradila sam i veoma dobru saradnju sa institucijama na lokalnom nivou, lokalnom samoupravom, kao i sa privrednim subjektima u našem gradu i okolini. Upravo tu povezanost škole sa lokalnom zajednicom vidim kao jedan od važnih preduslova za njen dalji razvoj. Verujem da škola najbolje napreduje kada postoji otvorena komunikacija, međusobno poverenje i spremnost da različiti akteri zajednički rade na ostvarivanju ciljeva važnih za učenike. To iskustvo i postojeće kontakte želim da iskoristim i u novoj ulozi, kako bismo dodatno otvorili školu ka lokalnoj zajednici, privredi i institucijama i stvorili još više prilika za naše učenike i zaposlene. Možda je najvažnije to što sam kroz posao pedagoga naučila da slušam, razgovaram, tražim rešenja i gradim poverenje. To želim da zadržim i kao direktorka.“
Kako je počela nova školska godina u Ekonomsko-trgovinskoj školi? Da li ste zadovoljni brojem upisanih učenika i interesovanjem za obrazovne profile?
„Nova školska godina počela je radno i dinamično. Kao škola smo zadovoljni interesovanjem učenika i činjenicom da naši obrazovni profili i dalje privlače učenike iz Prijepolja i okolnih mesta.
Posebno mi je drago što se interesovanje učenika sve više posmatra kroz perspektivu onoga što određeni obrazovni profil može da im pruži nakon završetka škole. Nama nije cilj samo da upišemo učenike, već da ih obrazujemo za zanimanja koja imaju perspektivu, da im omogućimo kvalitetnu stručnu praksu i da ih pripremimo za nastavak školovanja ili uključivanje u svet rada. Početak školske godine za mene je ujedno i prilika da zajedno sa zaposlenima postavimo prioritete za naredni period i da radimo na tome da učenici u našoj školi imaju dobre uslove za učenje, razvoj i napredovanje.
Na samom početku školske godine dobili smo saglasnost Ministarstva prosvete za proširenje odeljenja prvog razreda obrazovnog profila kuvar na 28 i njihovu podelu na grupe, što je doprinelo smanjenju broja tehnoloških viškova u školi.“
Kako je došlo do uvođenja novog obrazovnog profila i koliko je interesovanje učenika bilo za ovaj smer?
„Uvođenje obrazovnog profila turistički tehničar vidimo kao veoma značajan korak za našu školu. Ideja je proistekla iz potrebe da obrazovne profile još snažnije povežemo sa potrebama lokalne privrede i potencijalima našeg kraja.
Prijepolje ima značajan turistički potencijal, od prirodnih i kulturno-istorijskih znamenitosti do mogućnosti razvoja različitih oblika turizma. Zbog toga smatramo da je važno da mladi dobiju mogućnost da se već kroz srednjoškolsko obrazovanje pripremaju za oblast koja ima perspektivu. Posebno nas raduje što je za ovaj obrazovni profil vladalo veliko interesovanje učenika. To nam je potvrda da smo napravili dobar izbor i da postoji potreba za kadrovima koji će u budućnosti moći da doprinesu razvoju turizma u našem kraju.“
Koliko je novi smer prilagođen potrebama lokalne privrede i kakve mogućnosti učenicima on otvara nakon završetka školovanja?
„Smatram da je upravo povezanost sa lokalnom privredom jedna od najvećih vrednosti ovog obrazovnog profila. Škola ne može i ne treba da bude izolovana od sredine u kojoj postoji. Naša obaveza je da pratimo potrebe tržišta rada i da obrazujemo učenike čija će znanja i veštine biti primenljivi u realnom poslovnom okruženju.
Turistički tehničar učenicima pruža mogućnost da se zaposle u različitim oblastima turizma i ugostiteljstva, ali i da nastave školovanje. Posebnu pažnju želimo da posvetimo praktičnoj nastavi i saradnji sa privrednim subjektima, jer upravo kroz praktičan rad učenici mogu najbolje da povežu ono što uče u školi sa budućim zanimanjem. Verujem da ovaj profil može biti značajan ne samo za učenike i školu, već i za lokalnu zajednicu, jer obrazujemo mlade ljude koji će jednog dana moći da budu deo razvoja turističke ponude našeg kraja.“
Kao neko ko je godinama radio sa učenicima, roditeljima i nastavnicima, šta želite da kao direktor promenite ili unapredite u radu škole? Koji su Vam prioriteti?
„Ne bih rekla da je moj cilj da sve menjam, već da ono što je dobro sačuvamo, a ono što može biti bolje – unapredimo.
Jedan od mojih prioriteta biće da škola bude mesto dobre komunikacije i saradnje. Želim da nastavimo da gradimo odnos poverenja između učenika, roditelja i zaposlenih. Takođe, važno mi je unapređivanje kvaliteta nastave, praćenje postignuća učenika i pružanje dodatne podrške učenicima kojima je potrebna.
Veliki značaj dajem i stručnom usavršavanju zaposlenih, savremenim metodama rada, digitalizaciji i povezivanju škole sa lokalnom zajednicom i privredom.
I, možda najvažnije, želim da se glas učenika čuje. Škola postoji zbog učenika i zbog njihovog obrazovanja, razvoja i budućnosti. Zato želim da budemo škola u kojoj se učenici osećaju sigurno, prihvaćeno i podstaknuto da razvijaju svoje potencijale.“
Na kraju, šta biste voleli da bude prepoznato kao Vaš najveći uspeh na mestu direktora i kakvu Ekonomsko-trgovinsku školu želite da ostavite posle svog mandata?
„Volela bih da moj najveći uspeh ne bude jedan projekat, jedna odluka ili jedan rezultat koji se može izraziti brojkom. Volela bih da to bude vidljiva promena u kulturi škole – da budemo još organizovaniji, otvoreniji, savremeniji i povezaniji sa učenicima, roditeljima i lokalnom zajednicom.
Želim školu koja prati savremene obrazovne potrebe, ali istovremeno čuva ono što je njena vrednost i tradicija. Školu u kojoj nastavnici imaju podršku i mogućnost da se profesionalno razvijaju, a učenici priliku da steknu kvalitetno znanje, praktične veštine i samopouzdanje za ono što ih čeka nakon srednje škole.
Ako jednog dana budem mogla da kažem da sam doprinela tome da se učenici sa ponosom predstavljaju kao učenici Ekonomsko-trgovinske škole, da zaposleni osećaju da rade u dobro organizovanoj i podsticajnoj sredini i da lokalna zajednica školu prepoznaje kao važnog partnera, smatraću da sam svoj mandat ispunila na pravi način.“
Pred Alisom Duraković je period u kojem će morati da spoji iskustvo stečeno u neposrednom radu sa učenicima sa odgovornostima koje nosi rukovodeća funkcija. Njena vizija nije da školu menja po svaku cenu, već da sačuva ono što je dobro, a da prostor za napredak pretvori u konkretne promene, kroz kvalitetniju nastavu, jaču saradnju sa privredom i lokalnom zajednicom i, pre svega, školu u kojoj će se čuti glas učenika.
Anja Puzović
