Променљиве временске прилике и високе летње температуре
често стварају утисак да су повремене падавине довољне за
потребе воћака. Међутим, стручњаци упозоравају да краткотрајне
кише углавном наквасе само површински слој земљишта, док
дубљи слојеви, у којима се налази највећи део кореновог
система, остају без довољно влаге. Због тога произвођачи не би
требало да одустају од наводњавања, већ да редовно
контролишу влажност земљишта и по потреби примене ову важну
агротехничку меру.
Посебан акценат треба ставити на засаде малине, боровнице и
шљиве, које у овом периоду имају велике потребе за водом.
Недостатак влаге не одражава се само на овогодишњи принос,
већ може значајно умањити родни потенцијал и у наредној
вегетационој сезони.
Код малине је након завршетка бербе почео веома важан период
развоја нових изданака који ће носити род наредне године.
Истовремено се формирају родни пупољци, па свако дуже
излагање биљака суши може довести до слабијег развоја
изданака, мањег броја пупољака и нижег приноса у наредној
производној години. Због тога је неопходно одржавати уједначену
влажност земљишта, нарочито у засадима који се налазе на
лакшим земљиштима.
Боровница је једна од воћних врста најосетљивијих на недостатак
воде. Због плитког кореновог система веома брзо реагује на сушу,
што се испољава кроз слабији пораст, ситније плодове, лошији
квалитет и смањење приноса. Код ове културе препоручује се
чешће наводњавање мањим количинама воде, како би земљиште
било стално умерено влажно, уз обавезно одржавање малча који
додатно чува влагу.
Код шљиве, посебно каснијих сорти, у току је интензивно
наливање плодова, док се истовремено образују цветни пупољци
за наредну годину. Недостатак воде може изазвати ситније
плодове, слабију обојеност и квалитет, али и смањење родности
у наредној сезони. Зато је у овом периоду веома важно
обезбедити довољне количине воде, нарочито у засадима без
система за наводњавање где су последице суше израженије.
Наводњавање треба прилагодити типу земљишта и старости
засада. Боље је заливати ређе, али са већом количином воде,
како би се навлажио слој земљишта до дубине од 30 до 50
центиметара, где се налази највећи део активног корена.
Наводњавање у раним јутарњим или вечерњим часовима
смањује губитке воде испаравањем и омогућава њено ефикасније
искоришћавање.
Поред наводњавања, препоручује се одржавање земљишта без
корова, јер они представљају озбиљне конкуренте воћкама за
воду и хранива. Малчирање органским материјалима или
агрофолијом додатно доприноси очувању влаге, смањује
загревање земљишта и побољшава услове за развој кореновог
система.
Климатске промене доносе све чешће периоде високих
температура и неравномеран распоред падавина, због чега
наводњавање више није мера која повећава принос, већ постаје
неопходан услов за сигурну и економичну воћарску производњу.
Правовременим обезбеђивањем воде произвођачи чувају не
само овогодишњи род и квалитет плодова, већ и производни
потенцијал својих засада за године које долазе.
ПССС Ужице
Небојша Брзаковић дипл.инж.пољопривреде
