Документарни филм „Синај“ аутора Милоша Гачевића и Божидара Глушчевића биће приказан у петак, 6. новембра, у Малој сали Дома културе у Пријепољу, са почетком у 19 часова
Планина Синај, простор дубоко укорењен у историју три монотеистичке религије, вековима представља место сусрета цивилизација, духовности и културног наслеђа. Њене светиње сведоче о времену у коме су се преплитали различити народи и веровања, остављајући трагове који и данас имају значај за читаво човечанство. Управо овај несвакидашњи простор тема је документарног филма „Синај“, аутора Милоша Гачевића и Божидара Глушчевића, који ће бити приказан у петак, 6. новембра, у Малој сали Дома културе у Пријепољу, са почетком у 19 часова.
Пројекцију организује Удружење инжењера Полимља, у сарадњи са ЈУ Завичајни музеј Пљевља и Домом културе Пријепоље. О филму и значају културно-историјског наслеђа Синаја говориће Мирко Малешић, историчар уметности, Душан Плескоњић, председник Удружења инжењера Полимља, и Дејана Дробњак, директорица ЈУ Завичајни музеј Пљевља.
Како истиче Душан Плескоњић, идеја је да се локалној заједници приближи простор који већ вековима представља једно од најзначајнијих духовних и историјских средишта света.
„Филм није само пуки приказ географије и архитектуре, он је позив на једно размишљање о трајању, о толеранцији и духовној баштини која припада целом човечанству. На његовим литицама и стазама сусрећу се предања о Мојсију, пророцима и трагачима за божанском мудрошћу, подсећајући нас на заједничке корене и универзалне етичке вредности које делимо“, каже Плескоњић.
Филм аутора Милоша Гачевића и Божидара Глушчевића води гледаоце кроз историју Синаја, откривајући места на којима се вековно духовно наслеђе преплиће са бројним историјским сведочанствима и предањима. Посебна пажња посвећена је манастиру Свете Катарине, чији историјат, према речима Плескоњића, почиње 331. године, када је царица Јелена подигла капелу посвећену несагоривој купини. У петом веку, у време цара Јустинијана, око манастира су изграђени зидине и бедеми, док је у деветом веку добио име које носи и данас – манастир Свете Катарине.
Ова светиња чува и једну од најзначајнијих светских збирки писаног наслеђа. Њена библиотека, друга по значају и величини после Ватиканске, поседује бројне драгоцене рукописе и документе, међу којима су декрет пророка Мухамеда, Наполеонов декрет из времена освајања Египта, као и један од најстаријих псалтира.
„Оно што је на овом подручју најзначајније и што поштују све три монотеистичке религије јесу несагорива купина, место на коме се, према библијском предању, Бог објавио Мојсију, и Мојсијев бунар. У близини се налази и извор, односно бунар Светог Стефана. Недалеко од манастира, на обронцима планине, налази се и гробница пророка Арона, старијег Мојсијевог брата, који је у исламу познат као посланик Харун, као и келија Светог Јована Лествичника“, наводи Плескоњић.
Међу посебно значајним местима је и Џебел Муса, односно Мојсијева планина, на 2.285 метара надморске висине, за коју се везује предање да је управо на њој Мојсије примио Десет божјих заповести. У њеној близини налазе се црква Свете Тројице, подигнута у 20. веку на темељима старије цркве из четвртог века, Фатимидска џамија и Мојсијева пећина, испод које се налази и оаза пророка Илије.
Филм представља и Џебел Катарину, односно планину Свете Катарине, која се уздиже на 2.642 метра надморске висине. На овом месту пронађене су мошти Свете Катарине, а подигнута је и грчка православна капела посвећена очувању успомене на ову светитељку.
„Док хришћани у манастиру Свете Катарине препознају место вере и духовне мудрости, муслимани га поштују као светињу, Јевреји Синај повезују са откривењем Торе, док бедуинске заједнице чувају његову традицију и вековно наслеђе. Због изузетног значаја за културне и верске традиције, манастир је 2002. године уписан на Унескову листу светске баштине“, истиче Плескоњић.
Филм осветљава и историјске везе српског народа са овим светим местом. Забележено је да је Свети Сава током свог другог путовања по светим местима, 1234-35. године, боравио на Синају, док су српски краљеви Драгутин и Милутин манастиру даривали бројне поклоне који се и данас чувају у његовој ризници и библиотеци. Крајем 14. века игуман манастира био је и Србин Јоаникије.
Из Удружења инжењера Полимља позивају суграђане, колеге инжењере, љубитеље историје, градитељства и културе да присуствују пројекцији и упознају се са овим изузетним пределима, њиховим историјским наслеђем и духовним значајем.
В.К.
