Шарени свет акваријумских рибица, звук воде и стрпљива брига о животињама за Ђорђа су много више од хобија. Љубав према акваристици родила се још у детињству, када је у очевој продавници први пут упознао различите животиње. Данас се бави узгојем украсних рибица и папагаја, а своје примерке суботом представља и на пријепољској пијаци. Са њим смо разговарали о акваристици, необичним захтевима купаца, али и о томе шта овај хоби може да пружи онима који траже мир и опуштање.
Како је почела Ваша љубав према акваријумима, украсним рибицама и папагајима и када сте одлучили да се тиме озбиљније бавите?
„Моја љубав према акваристици почела је још када сам био мали дечак. Мој тата је имао продавницу у граду у којој је било различитих животиња и тада сам заволео овај хоби. Међутим, тата је због другог посла морао да затвори радњу. Акваријуми су остали празни, али није хтео да их склони јер је и сам био велики љубитељ акваристике. Када сам одрастао, одлучио сам да набавим рибице и почнем да их размножавам. То је веома леп хоби којем посвећујем доста времена.“
Шта је најважније приликом израде акваријума и шта бисте саветовали некоме ко први пут жели да га има у свом дому?
„Најважније је одредити место на којем ће акваријум бити и према простору прилагодити његову величину. Треба одредити и које врсте риба желите, јер не могу све рибе да функционишу у малој заједници. Оно што је најбитније у акваристици јесте само посматрање рибица, њиховог пливања и слушање звука воде, што делује као природан лек за опуштање, смиривање и смањење стреса. У Јапану се култура држања рибица доживљава и као врста живе уметности и медитације.“
Које врсте украсних рибица и папагаја су најтраженије међу Вашим купцима и шта људе највише привлачи код њих?
„Људи највише воле јапанке, јапанске шаране, колор тетре, скаларе и гупике. То су неке од омиљених врста међу акваристима. Када је реч о папагајима, размножавамо тигрице и нимфе, које су такође веома популарни и чести кућни љубимци.“
Суботом сте редовно на пријепољској пијаци. Колико Вам тај непосредан контакт са купцима значи и какве реакције најчешће добијате?
„Пошто често имамо вишак рибица које се роде код нас и немамо где да их сместимо, суботом изађемо на пијацу. Некада тај вишак поклонимо, а некада продамо, па од тог новца набавимо нове врсте, акваријуме и наставимо да размножавамо рибице.
Тај контакт са људима нам много значи јер на неки начин утичемо и на културу гајења риба и развој акваристике. Пошто је Пријепоље мали град, људима је то занимљив призор јер немају често прилику да виде нешто слично. Реакције су углавном позитивне и људи су срећни што имају прилику да виде тај шарени свет.“
Да ли Вам је током свих ових година остала у сећању нека необична муштерија, занимљива поруџбина или догађај који радо препричавате?
„Једном је човек дошао и тражио крокодиле и стварно је био спреман да плати. Други је тражио ајкулу и такође је био озбиљан. Међутим, то су јако скупе животиње и тешко их је набавити. Оно што ми можемо да понудимо јесу рибе које сами размножавамо.“
Колико је захтевно бринути о животињама и колико љубави, стрпљења и времена захтева овај посао?
„Стрпљење је најважнија особина акваристе. Акваријум не трпи журбу. Свака нагла промена температуре или воде, као и пребрзо убацивање нових риба, може бити проблематично.
Када је реч о љубави, она се овде не показује мажењем, већ бригом о акваријуму и условима који одговарају рибама. Довољно је да сваког дана одвојите пет до десет минута времена.“
Шта Вас и после толико година највише испуњава у овом послу и шта бисте поручили младима који размишљају да се баве неким необичним занатом или хобијем?
„Највеће задовољство је када дође човек, дете или цела породица и одушеве се неким од наших акваријума. Када први пут уживо виде тај шарени свет у води, то нема цену. Младима бих препоручио да се не плаше да се баве нечим што је другачије и што други у њиховој околини не раде. Немојте трчати за истим стварима. Будите другачији и радите другачије.“
У времену у којем се све више говори о стресу и потреби за миром, акваристика за њега остаје хоби који спаја љубав према животињама, стрпљење и уживање у малим стварима. А његова порука младима је једноставна – не треба се плашити другачијег пута, јер управо оно што нас издваја може постати наша највећа вредност.
Ања Пузовић
