Ретки су млади људи који одлуче да остану у родном граду и наставе породичну традицију, а још ређи они који успеју да је унапреде и учине препознатљивом далеко изван локалних оквира. Управо један од њих је Лука Романдић, власник предузетничке радње за израду хидрауличних црева „Hydro-Flex“ из Пријепоља, који је наставио посао који је његов отац започео пре више од две деценије.
Породична прича почиње 2001. године, када је Лукин отац Миланко Романдић отворио прву радионицу под називом „Romaflex“. Две деценије касније, 2021. године, Лука оснива „Hydro-Flex“, али признаје да је назив радње одувек био у другом плану.
„Људи су и док је отац био жив говорили једноставно – „код Романде“. То је постало препознатљиво име и остало је до данас“, каже Лука.
Љубав према занату није настала случајно. Одрастао је уз радионицу која се у почетку налазила у подруму породичне куће, а у њеном развоју учествовала је читава породица.
„Рођен сам овде, у Пријепољу, и било је природно да наставим оно што је мој отац започео. Радионица је почела као мали породични бизнис у којем су сви помагали. Практично, откад знам за себе, био сам у радионици“, прича наш саговорник.
Данас је „Hydro-Flex“ препознатљив пре свега по изради и сервисирању хидрауличних црева, али и по производњи хидрауличних цепача за дрва, чију је израду Лукин отац започео још 2012. године.
„До сада смо продали више од хиљаду цепача за дрва и по томе смо такође постали препознатљиви. Када је реч о хидрауличним цревима, издвајамо се брзином, тачношћу и квалитетом израде“, истиче он.
Захваљујући дугогодишњем раду и стеченом поверењу, клијенти ове пријепољске радионице долазе из читавог региона. Некада су, како каже, покривали практично цео север Црне Горе, до Мојковца, читав Златиборски округ и део Босне и Херцеговине.
Иако су се у међувремену сличне радње отвориле у Пљевљима, Бијелом Пољу, као и у другим местима, бројни дугогодишњи клијенти остали су верни управо Романди.
„Људи нам се и данас враћају због поверења, квалитетне израде и, вероватно, повољних цена. Наш највећи адут је што свима излазимо у сусрет без обзира на радно време. Радимо и ноћу, и празником, и викендом, без икакве додатне накнаде. Када неком стане машина или остане на путу због једног хидрауличног црева, сваки минут је важан. Тада није време да се размишља о радном времену“, наглашава Лука.
Посебно је поносан на опрему са којом ради, а која је, како каже, и данас међу најквалитетнијом у овој области.
„Машине за сечење и пресовање црева мој отац је купио још 2008. године на кредит који смо дуго отплаћивали. Али показало се да је то била права инвестиција. После економске кризе квалитет производње тих машина је опао, тако да ове које ми имамо и данас важе за једне од најпрецизнијих. Машина за пресовање се свакодневно баждари, односно проверава њена исправност, тако да је поузданост максимална“, објашњава он.
Већина материјала које користе набавља се од домаћих произвођача, док се само мањи део, увози из Италије јер га домаћа индустрија још увек не производи.
Лука истиче да је у овом послу стално усавршавање неопходно.
„Најбоља школа је пракса. Сваког дана се појави неки нови проблем, а онда је потребно пронаћи и ново решење“, каже.
Иако је задовољан условима за рад у Пријепољу, сматра да предузетници и занатлије и даље имају један велики проблем.
„Пријепоље је одлична локација за готово сваку делатност. Близу су Црна Гора и Босна и Херцеговина и постоје велике могућности за развој посла. Ипак, највећи проблем је култура плаћања. Код нас се плаћање на рачун често схвата као одложено плаћање без обзира на рок који је наведен на фактури. Велике фирме касне јер и саме чекају наплату, па се тај ланац преноси на све остале“, указује он.
Иако успешно развија посао, Лука каже да му је највећи циљ да очува оно што је његов отац годинама стварао.
„Најважније ми је да наставим оно што је отац започео и да одржим овај квалитет. То ми је тренутно највећи приоритет. Волео бих и да запослим још једног млађег радника застално, поред Николе који је са нама од почетка приче. Већ сарађујем са људима који повремено раде на склапању цепача и металостругарским пословима, али ми је потребан неко ко ће дугорочно бити део тима“, каже Лука.
Планови за даљи развој подразумевају и стално прилагођавање тржишту. Данас у понуди имају више од 1.500 различитих прикључака, различитих пречника, навоја и конуса, али нове машине непрестано доносе нове стандарде.
„Са доласком нових машина, посебно кинеских, јављају се нови типови навоја и конуса, јер сваки произвођач жели да заштити свој производ. Ми морамо да пратимо те промене. Прошле године сам зато купио и већи струг, како бих за сопствене потребе производио специјалне прикључке“, објашњава он.
Прича Луке Романдића показује да се знање, породична традиција и посвећен рад могу успешно развијати и у мањој средини. Ослањајући се на квалитет, одговорност и поверење које је његова породица стицала деценијама, овај млади пријепољски предузетник наставља да гради посао који је постао препознатљив не само у Пријепољу, већ и широм региона.
Верица Кијановић
