Скоро две деценије препознатљив по доброј атмосфери, дружењу и верним гостима, „Кућерак“ је израстао у један од симбола пријепољског ноћног и дневног живота, место где се традиција, музика и пријатељство негују сваког дана.
Мало је угоститељских објеката који успеју да током година постану много више од локала. „Кућерак“ је управо један од њих. Скоро двадесет година окупља генерације Пријепољаца и њихових пријатеља, градећи препознатљиву атмосферу засновану на добром друштву, квалитетној музици и искреном односу према гостима. У разговору за Полимље, Драган Пузовић говори о почецима, изазовима угоститељског посла, људима који су обележили рад локала и плановима да „Кућерак“ и убудуће остане место у које се радо долази.
Како је настала идеја за оснивање угоститељске радње „Кућерак“?
„Чини ми се природним следом. Радио сам у шест-седам локала као конобар. „Снимао сам“ како би требало радити и са једне стране шанка, али и са друге стране. Одувек ми се свиђало дружење са добрим људима и то ме испуњавало, а богами и да се нека попије, такав је посао. Првенствено, имао сам идеју да отворим локал за „старије“ генерације са староградском музиком, уз мезе и дружење до зоре. Тако је и кренуло, али омладина је преовладала и наметнула своја правила, што смо ми испратили и прихватили. У децембру ове 2026. године биће двадесет година откако послујемо. Није баш свака година била успешна, али се боримо сви заједно. Било је и лоших дана када смо били забринути. С тим у вези постоји једна анегдота када је наш колега Шами, видевши да лоше послујемо, рекао: „Власниче, смањуј нам плате!“ Наравно, то се није догодило, али управо ова анегдота показује да смо једна породица. За двадесет година рада ми смо променили мали број колега“.
По чему се „Кућерак“ издваја?
„Ми се не издвајамо од других локала. Код нас су увек добродошли људи добре воље и доброг расположења. Можда се издвајамо по избору музике. Код нас се слуша поп, рок, џез, чак и класична музика. Нема народњака, осим у посебним приликама. Наравно, немамо ништа против њих. Мислим да смо по томе препознатљиви. Кућерак чине наши гости, а не објекат. Од почетка па до данас атмосфера је била добра. Долази омладина, али и ми старији. Велика ми је част што долази чика Гачо. Посебно ми је драго што долазе и бивши школарци, сада већ одрасли људи са својим породицама, и то из разних крајева света“.
Колико су вам гости важни?
„Гости су најважнији у овом послу. Наравно, ми се трудимо да им удовољимо колико можемо. Без редовних гостију, сталних, или како ви кажете, верних, ми не бисмо ни постојали. Нама је посебно драго што нам клијентелу чини 90 % сталних гостију. Нашу породицу чине не само колеге, већ и наши гости. Поверење је обострано“.
Колико је данас изазовно бавити се овим послом?
„У данашње време бавити се овим послом је веома изазовно. Пре свега, требало би да си и срцем и душом спреман да се бавиш овим послом да би нешто постигао и да би се остварио у њему. Ми некако пловимо. Ја планирам ускоро да уђем у неку мирнију луку, али неко ће наставити где сам ја стао. Кућерак ће живети“.
Какви су Вам планови за будућност?
„Немамо неке посебне планове. Ми се само прилагођавамо новим понашањима и трендовима. Скоро смо почели и са ораганизовањем паб квиза и то се показало као веома занимљива активност, поготово у зимском периоду. Топла атмосфера, гости се такмиче, доста тога се и научи, а све захваљујући главном менаџеру Робију који се потрудио око организације квиза. До сада сам поменуо двојицу колега, али имамо још двојицу – Марко и Никола. Сада је цела фамилија на окупу“.
Колико Вам значи подршка локалне заједнице?
„Надам се да ће подршка локалне заједнице тек уследити. Обећали су да ће уредити Ћиркову улицу од моста до Владичанског двора и то би била права подршка, не само за нас који имамо објекте у тој улици, већ за све грађане. Сви желимо да наше Пријепоље лепо изгледа, а ми ћемо се потрудити да допринесемо томе“.
Која је Ваша порука старим и новим гостима?
„Старим гостима немам шта да поручим. Они знају шта могу да очекују од Кућерка, а то је добро дружење и луд провод. Око нових гостију се и не трудимо превише. Углавном наши стари гости доведу неког новог пријатеља и на тај начин допуњујемо фамилију. Нема специјалног рекламирања. Најбоља реклама је „од уста до уста“.
Реците ми за крај овог разговора, која је Ваша порука оним који размишљају да се баве овим послом?
„Размислите добро! Ово је рударски посао. Да се ја питам, пре бих увео бенефицирани радни стаж конобарима, него полицији и ватрогасцима“.
В. Кијановић
