Nova toplana na biomasu za čistiji vazduh u Prijepolju – investicija vredna devet miliona evra

U Prijepolju predstavljen je projekat „Energetska efikasnost u Srbiji“, čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti u javnim ustanovama, smanjenje potrošnje energije, zagađenja vazduha i unapređenje kvaliteta života građana. Prijepolje je jedna od lokalnih samouprava u kojoj će u okviru nove faze projekta biti izgrađena toplana na biomasu i rekonstruisana toplovodna mreža.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nemačke razvojne banke (KfW), kao i predstavnici lokalnih samouprava Prijepolja i Novog Pazara.

Direktor Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Milan Macura podsetio je da je prva faza projekta uspešno realizovana u četiri opštine i grada u Srbiji, gde su već ostvareni značajni rezultati u smanjenju emisije štetnih gasova.

„Jako mi je drago što su opštine koje su učestvovale u prvoj fazi uspešno realizovale projekat. Već imamo smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova, a danas najavljujemo početak nove faze razvoja tržišta biomase u Republici Srbiji. Jedna od opština u kojoj će se projekat realizovati jeste Prijepolje, gde očekujemo izgradnju nove toplane na biomasu instalisane snage šest megavata, kao i rekonstrukciju više od tri kilometra toplovodne mreže, čime će biti smanjeni gubici u sistemu. Ukupna vrednost projekta iznosi devet miliona evra“, rekao je Macura.

Govoreći o značaju projekta za Prijepolje, predsednik opštine Drago Popadić istakao je da će prelazak sa mazuta i uglja na biomasu doneti višestruke koristi.

„Mislim da se dovoljno videlo iz promotivnog filma kakva je trenutna situacija kada je reč o grejanju u Prijepolju. Ako potrošimo 900 tona mazuta i 500 tona uglja, zamislite koliko je to štetnih gasova i koliko to utiče na životnu sredinu.. Pored toga, mazut i ugalj uvozimo, dok će se korišćenjem biomase, odnosno drvne sečke, podržati lokalna privreda, jer će sredstva ostajati u Prijepolju. Kroz projekat će biti rekonstruisano gotovo tri kilometra toplovodne mreže, a postojeće kotlarnice, koje su izgrađene početkom osamdesetih godina, odavno su prevazišle svoj životni vek. Zato ćemo u narednom periodu dati gas da ovaj projekat sprovedemo do kraja“, rekao je Popadić.

Tokom uzimanja izjava od učesnika novinarka TV Foruma otvorila je pitanje zaštite životne sredine u kontekstu požara na deponiji Druglići koji je trenutno aktivan, podsetivši da je njihova novinarka prethodnog dana, kako je navela, bila ometana u obavljanju novinarskog posla prilikom izveštavanja sa terena.

„Toplana na biomasu danas je jedna od najvažnijih tema o kojoj treba da razgovaramo, ali to ne znači da zanemarujemo ostale probleme. Bavimo se i situacijom na deponiji. Lično sam juče bio na toj lokaciji do kasno uveče. Nikoga ne ometamo u radu i svako treba da radi svoj posao. Tu smo da odgovorimo na sva pitanja, ali za neka pitanja mora se znati mesto i vreme“, odgovorio je Popadić.+

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac istakao je da iskustva tog grada pokazuju koliko prelazak na biomasu doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha i sigurnijem snabdevanju toplotnom energijom.

„Najveća korist ogleda se u izgradnji toplane na biomasu. Prethodna toplana na mazut nalazila se u centru grada, a njenim izmeštanjem u prigradsku zonu značajno je smanjeno zagađenje vazduha i unapređen kvalitet životne sredine. Biomasa praktično nema emisiju sumpor-dioksida, dok je emisija ugljen-dioksida smanjena za oko 90 odsto. Građani imaju sigurnije grejanje tokom 24 časa, a sistem je manje zavisan od promena cena fosilnih goriva, poput mazuta i uglja“, rekao je Biševac.

Prisutnima su se, pored domaćina i gradonačelnika Novog Pazara, obratili i pomoćnica ministarke za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović, projektni menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji Boris Lijevski i portfolio menadžer za sektor energetike KfW-a Matija Tadić.

Realizacijom ovog projekta Prijepolje bi u narednim godinama trebalo da dobije savremeniji i energetski efikasniji sistem daljinskog grejanja, uz manje zagađenje vazduha, sigurnije snabdevanje toplotnom energijom i značajne koristi za lokalnu privredu i životnu sredinu.

V.K.