Свечаном академијом и промоцијом монографије, Милешевски културни клуб „Свети Сава“ обележио је значајан јубилеј – три и по деценије постојања и деловања. Свечаност је организована на дан оснивања Клуба, 15. јуна, када је 1991. године одржана Оснивачка скупштина ове угледне културне установе.
Свечаности су присуствовали митрополит милешевски господин Атанасије и митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, који су својим присуством увеличали обележавање јубилеја. Међу званицама био је и Хамза еф. Ровчанин, заменик главног имама у Пријепољу и координатор за информисање и односе с јавношћу Одбора Меџлиса Исламске заједнице Пријепоље.
Посебну симболику догађају даје чињеница да је Оснивачкој скупштини Клуба 1991. године присуствовао тадашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, док је овогодишњој свечаности, на позив митрополита Атанасија, присуствовао митрополит Јоаникије.
Програм је започео тропаром Светом Сави, након чега су се присутнима обратили митрополити, честитајући Клубу на истрајности и плодотворном раду током свих протеклих година.
Обраћајући се окупљенима, митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије подсетио је на значај Светог Саве за српски народ и истакао вредност рада Милешевског културног клуба.
„Мислим да је Свети Сава највише ушао у душу свога народа својом жртвом, жртвујући се до последњег атома своје снаге. Важно је што је име овог годишњака тако срећно одабрано и што има благослов Светога Саве. Ево, тридесет пет година од обнављања Милешевског културног клуба заиста је леп јубилеј. Није то ни мало ни много година, али је важно што су све оне биле испуњене стваралаштвом, смислом и добрим делима“, поручио је митрополит Јоаникије.
Митрополит милешевски г. Атанасије нагласио је значај Клуба и часописа „Савиндан“, који већ деценијама чувају духовне и културне вредности.
„Милешевски културни клуб и часопис „Савиндан“ пример су како Отац небески на разне начине инспирише да испунимо оно што је по Његовој вољи. Пре свега честитам на успеху који је до сада постигао Милешевски културни клуб. То је све у традицији, на свој начин, Кирила и Методија и Светосавља“, рекао је митрополит Атанасије.
О монографији и значају јубилеја говорио је проф. др Милован Митровић, социолог и редовни професор Правног факултета у пензији, који је посебно истакао истрајност људи који су више од три деценије носили рад Клуба.
„Желим да кажем да се дивим Милеви и Зорану. Лако је било почети, али је много теже истрајати 35 година. Много је људи који крену са идејом и ентузијазмом, али временом мотив ослаби. Највећа вредност ове књиге је што је документовано представила све оне који су стварали и развијали овај светосавски подухват“, објаснио је професор Митровић.
Присутне је поздравио и Зоран Малешић, аутор монографије и председник Управног одбора Милешевског културног клуба „Свети Сава“, захваливши се свима који су помогли да ово капитално издање угледа светлост дана.
„Тридесет пет година је велики период. Некада је то био читав људски век. Као председник Клуба и аутор монографије сматрао сам да је дошло време да заокружимо наш рад и поменемо све који су учествовали и који данас учествују у његовом стварању. Можда је монографија могла бити објављена и раније, али смо сада смогли снаге да то урадимо. Најважније је да је књига штампана захваљујући пренумерантима, сарадницима, донаторима и поштоваоцима Клуба. Одличан одзив потврђује да је рад Клуба вредан свега тога“, истакао је Малешић.
Током програма приказана је и скраћена верзија документарног филма Телевизије Форум, снимљеног поводом тридесетогодишњице Клуба, док је музички део свечаности употпунила Етно група „Ваславија“, која изводи музику инспирисану културним наслеђем словенских народа.
На крају свечаности уручена су признања заслужним појединцима и организацијама који су помогли издавање монографије.
Генерални покровитељ обележавања јубилеја био је ТПЦ „Орашац“ из Београда, чији је власник Владета Томашевић, пореклом из Пријепоља. Подршку су пружили и Задужбина „Родољуб Нићифоровић“, Драгослав Јоксимовић из Београда, родом из Виницке, као и Борко Кијановић из Стокхолма, пореклом из Камене Горе. Медијски покровитељ јубилеја била је Телевизија Форум из Пријепоља.
В. Кијановић
