Иако је у бокс ушао релативно касно, Александар Ружић је брзо схватио да је пронашао спорт који га у потпуности испуњава. Данас, након завршене такмичарске каријере, остао је веран рингу као бокс судија, али и као човек који својим примером показује да је бокс много више од снаге и удараца.
Ружић је прве боксерске кораке начинио у Пријепољу, у клубу МИКС, са двадесетак година. Иако није одрастао у сали, врло брзо се уклопио у захтеван ритам тренинга и такмичења.
„Бокс сам почео да тренирам у свом родном граду, у клубу МИКС, са 21–22 године. Иако сам релативно касно ушао у бокс, брзо сам се пронашао у том спорту и врло брзо почео да се такмичим“.
У спорт је, како каже, ушао случајно, али је остао свесно, када је схватио да се суштина бокса не налази само у рингу.
„Бокс је пре свега борба са самим собом — са страхом, жељом и притиском. Људи га често виде као тучу, а у ствари је много више од тога“.
Каријеру је градио под вођством тренера Микице Томашевића, коме и данас приписује велики део својих успеха. Тренинзи су били напорни, али су га, како истиче, научили дисциплини, стрпљењу и истрајности. Посебно памти спаринге са Алмиром Мемићем, данас једним од најбољих боксера које је Пријепоље изнедрило.
Током такмичарске каријере наступао је углавном у лигашким мечевима, као и на међународном купу у Црној Гори. Иако је био позиван и у репрезентацију, повреда га је спречила да направи корак даље. Ипак, за свој највећи успех не сматра медаље и победе, већ чињеницу да је постао први бокс судија у Пријепољу.
„Можда мој најзначајнији резултат није у рингу, већ што сам постао први бокс судија у свом граду, чиме сам наставио да доприносим развоју бокса и након што сам завршио такмичарску каријеру“.
Иако је имао неколико атрактивних нокаута, ниједан меч не издваја као посебан.
„Највредније искуство сам стекао из пораза, јер су ме учили како да растем и напредујем“.
Говорећи о стању бокса у Пријепољу, Ружић истиче да град има изузетан потенцијал и талентоване младе спортисте, што се потврђује и кроз државне и европске шампионе који су потекли из локалног клуба.
„Имамо пуно клинаца, што ме радује и надам се да су то будући шампиони. Право је задовољство бити у клубу“.
Поред ангажмана у спорту, Ружић ради у рибочуварској служби и као радник обезбеђења, а дисциплину и одговорност које захтевају ови послови директно повезује са годинама проведеним у боксу. Такмичарске планове за сада нема, али остаје активан рекреативно и увек спреман да помогне млађима.
За крај, младима из Пријепоља поручује да се окрену спорту, без обзира на дисциплину коју одаберу, јер је то најбољи пут ка здравим навикама и изградњи карактера.
„Спорт их учи дисциплини, раду и стрпљењу и показује им како да не одустају, што ће им сигурно значити кроз живот“.
В. Кијановић
