Пријепоље ће 21. Фебруара 2026. године обележити велики и значајан јубилеј – 100 година организованог банкарства, јубилеј који сведочи о веку дугој улози финансијских институција у развоју привреде, трговине и укупног друштвеног живота овог краја.Почеци банкарства у Пријепољу датирају из 1926. године када је почела са радом прва банка са циљем да пружи финансијску подршку трговцима, занатлијама и пољопривредницима. Поготову јер до тада у Санџаку није постојала ни једна новчана установа, иако је за њом и раније била потреба. Кредитирање је до тада вршено од новчаних завода из Босне, што је због удаљености и недовољног познавања тамошњих банкарских услова било веома ризично или домаћих добростојећих људи, а који су опет наплаћивали високе, понекад и зеленашке камате. Све ово је било добра основа за отварање првог новчаног завода у Пријепољу.Вођене том идејом, две групе трговаца, занатлија и других богатијих људи из Пријепоља, Нове Вароши, Прибоја и Пљеваља, независно једна од друге, обратиле су се Министарству трговине и индустрије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Београду са молбом за оснивање новчаног завода у Пријепољу.
Једну групу су чинили тадашњи угледни трговци Глиша Веселчић, Исак Зиндовић, Јусуф Срна, Бећир Хасановић, Бећир Чичић, Војо Зиндовић, кафеџије Миливоје Миливојевић и Јован Митрановић, директор Гимназије Јован Спасић, сајџија Михајло Станишић, чиновник Миливоје Видаковић, хотелијер Милан Крповић, обућар Војислав Госпић, шеф финан. управе Јован Перчевић, срески сан. инспектор Марко Лучић и школски надзорник Јосуф Јевђевић.
Они су 19. октобра 1925. године послали молбу Министарству да им одобри оснивање акционарског друштва под називом ,,Прва Пријепољска Привредна банка” и актом број ВИ Н 4698 од 26. новембра Министарство је одобрило оснивање уз одређене, безначајне измене Правила.Међутим, пошто оснивачи, из непознатих разлога, нису одржали Оснивачки збор у заказаном року од годину дана, Министарство их је избрисало са списка акционарсих друштава.
Друга група богатијих грађана Пријепоља и околних места, исто у октобру 1925. године,упутила је, такође Министарству трговине и индустрије Краљевине СХС, молбу за основање новчаног завода као акционарског друштва под именом ,,Полимска банка” а.д. у Пријепољу са капиталом од 3.000.000 динара. Ту групу грађана чинили су Светомир Борисављевић адвокат из Нове Вароши, Драго Борисављевић трговац из Нове Вароши, Страхиња Борисављевић кафеџија из Нове Вароши, Алекса Ристић кафеџија из Нове Вароши, Милан Трипковић предизимач из Нове Вароши, Андрија Лапчевић економ из Радојиње, Васо Перић кафеџија из Нове Вароши, Добро Цуцић кафеџија из Нове Вароши, Раде Куртовић трговац из Пријепоља, Мухамед Хашимбеговић трговац из Пријепоља, Ариф Скадрак трговац из Пријепоља, Владимир Обућина трговац из Пријепоља, Хасан Ханић трговац из Пријепоља, Драгољуб Стојановић кафеџија из Пријепоља, Лазар Цвијетић трговац из Пријепоља, Миле Перуничић пензионер из Пљеваља, Ђорђо Кубуровић економ из Звијезда И Халил Иглица трговац из Пријепоља.
По пријему и прегледу молбе за оснивање и Правила рада, Министарство трговине и индустрије својом Одлуком број ВИ Н 4493 од 26. новембра 1925. године одобрава оснивање акционарског друштва под називом Полимска банка са садиштен у Пријепољу на 101 годину. У Одлуци стоји да се одобрава ,, оснивање ове банке у Пријепољу да би се у овом привредно заосталом крају на тај начин удружени капитал ставио на располагање тамошњем привредном свету”.
Са одржавањем Претходног збора акционара 3. фебруара 1926. године који је заказао као изасланик Министарства трговине и индустрије, судски писар Јакша Богдановић стекли су се услови за почетак рада банке. Потом се прешло на запошљавање одређеног броја чиновника са одговарајућим квалификацијама, а то су били Николај Иљински благајник, Душан Обућина ликвидатор и Мехмед Мусабеговић служитељ. Истовремено је набављено, за потребе банке и половно путничко возило марке ,,форд”.
Банка је своје пословање званично почела 26. фебруара 1926. године у просторијама зграде, која се налазила у главној улици, поред цркве.
За почетак рада Полимске банке међу пословним људима и становништвом, владало је велико интересовање, јер у шест вароши овога краја Пријепољу, Прибоју, Новој Вароши, Пљевљима, Бијелом Пољу и Сјеници није било банака којима су се они могли обратити за помоћ и штедњу, а то је простор у којем је тада живело око 200.000 становника.
Наредних година банка је врло успешно пословала. Сваке године је повећавала свој акцијски капитал и дивиденду редовно испалаћивала, зависно од резултата пословања, она је у појединим годинама износила и по 12%. Са таквим пословањем она је код трговаца, занатлија и станивништва стекла велико поверење.Охрабрени таквим успешним пословањем, акционари су одлучили да прошире пословање отварањем банчиних филијала у Пљевљима и Сјеници.
Филијала у Пљевљима отворена је 12. септембра 1928. године, у улици Вилсонова број 2, у кући Мујаге Хаџиатлагића, у центру града. Филијалу су пуноважно заступали, потписивали и задуживали: Ђоша Борисављевић, Мујага Хаџиатлагић, Јанићије Ј. Јанићијевић и Војин М. Павићевић.
Филијала у Сјеници основана је 10. новембра 1930. године и у њој су били запослени: Николај Иљински, као директор и Ђорђе Вукчевић, Бахтијар Бајровић и Хасан Звиздић као радници.
Карактеристика пословања Полимске банке почетком 30- тих година прошлог века је почетак тешкоћа у пословању које све ригорозније настаје са снажним притиском економске кризе, што је условило да рад буде отежан, нередован и из године у годину све слабији. Уз то у том периоду су се одиграле веома значајне политичке и економске промене у земљи које су свакако утицале на њен рад. У свом раду Полимска банка је била успешна до краја 1934. године. Избијањем велике светске економске кризе, којом је била и те како погођена, њена активност је толико опала да се 1941. године једва одржала.
Завршетаком ИИ светског рата дошло је до велике прекретнице у друштвено-политичком систему, па је капиталистички начин управљања замењен социјалистичким. Одмах је дошло до гашења приватних предузећа и банака. Истовремено се приступило формирању првих банкарских институција у виду штедионица и комуналних банака по општинама. У том смислу у Пријепољу је 1952. године формирана Штедионица, а у Прибоју и Новој Вароши Комуналне банке, те се то може сматрати као почетак савременог самоуправног банкарства на овим просторима. Врло брзо, увиђајући потребу за јачом финансијском организацијом за подручје ове три општине 1. јануара 1964. године формирана је једна Комунална банка са седиштем у Прибоју, која је имала своје филијале у Пријепољу и Новој Вароши. У тежњи за јачањем финансијског капитала и стварања већих могућности за подржавање бржег привредног развоја овог подручја Комунала банка у Прибоју 1967. године бива припојена Привредној банци Србије, после чега наставља рад као Филијала те банке. Од 1973. године банкарске организација у Прибоју послује ( заједно са својим експозитурама у Пријепољу и Новој Вароши) као Основна банка Прибој удружена у Београдску удружену банку.
Експозитура у Пријепољу пословала је у својим просторијама у згради, коју је делила са ПТТ, где се налазило седиште Експозитуре, а имала је и своје Агенције у Коловрату, Бродареву и Вакуфу.Прибојска банка, за више од 30 година свог постојања и пословања дала је немерљив допринос укупном развоју Пријепоља. Све радне организације и друштвено-правна лица били су депоненти ове Банке. Ни један значајан инвестициони захват у том периоду, врло интензивног развоја, нија се одвијао без њеног учешћа, наравно, у границама њених финансијских могућностима. Сви банкарски послови са грађанима обављали су се преко ове Банке. Око 12.000 хиљада запослених радника примало је своје личне дохотке, прво преко штедних књижица, а касније преко текуућих рачуна. Може се слободно рећи да у Пријепољу, а и околини, није постојала изграђена или адаптирана кућа коју ова Банка није кредитирала.
Прибојску банку је 1994. године потресла загонетна меничка афера, па је она 2001. године уведена у стечајни поступак, а у новембру 2006. године објављена је продаја банчине имовине јавним надметањем.Гашењем Прибојске банке Пријепоље је због свог географског, привредног и финансијског потенцијала, постало интересантно подручје за друге банке, тако да је у једном периоду у њему пословало чак 14 банака.
Током једног века банкарство у Пријепољу, развијало се у сложеним историјским околностима – од промена државних система и ратних година до економских криза и транзиционих процеса. Упркос тим изазовима, банке су остале важан ослонац грађанима и привреди, учествујући у финансирању становништва, предузетништва, инфраструктуре и локалног развоја.
Данас банке, а има их 8 у Пријепољу послују у складу са савременим стандардима, пратећи дигитализацију и нове финансијске токове, али задржавајући основне вредности банкарства – поверење,сигурност и одговорност према клијентима.
Подсећање на овај јубилеј, биће прилика да се подсети и на допринос бројних генерација банкарских радника и институција које су током сто година градиле поверење са грађанима и привредом.
Сто година банкарства у Пријепољу преставља важан део локалне историје, то није само прича о новцу и институцијама, већ и сведочанство о развоју једне територијалне заједнице.
Ретки су градови у Србији у којима банкартство има толико дугу традицију, тако нпр. Банка Поштанска штедионица у Београду основана је 1921. године, само пет година пре Полимске банке у Пријепољу, што овај јубилеј чини још значајнијим.
Бесим Вељовић
