Половином прошлог века у Пријепољу је настало удружење грађана које је основало прву ватрогасну јединицу у овом крају. Како прича командант Ватрогасно-спасилачког батаљона Пријепоље Душко Матијевић, први добровољци су се разним начином снабдевали средствима за опрему и за објекат у коме се данас налази јединица – углавном сопственим средствима и донацијама.
„Били су смештени у кући Јасика, где се данас налази зграда Тужилаштва“, присећа се Матијевић.
У то време, опис посла био је искључиво гашење пожара, док су у неким пријепољским фирмама постојале индустријске ватрогасне јединице које су биле боље опремљене и деловале у оквиру својих погона.
Историјски преседан за ову јединицу био је осамдесетих година прошлог века, када је из Словеније довезена прва хидраулична зглобна платформа са надоградном корпом на висини од 23 метра.
„За то време, такво возило имати у целој тадашњој Југославији било је прави појам“, истиче Матијевић.
Временом су припадници јединице унапређивали своје знање кроз здружене вежбе са индустријским ватрогасним јединицама.
Деведесетих година, јединица је прешла у надлежност тадашњег Свезног СУПа и радила као „противпожарна“ милиција, носећи униформу сличну полицијској. Током бомбардовања 1999. године припадници су били дислоцирани у кући Средојевића у Великој Жупи. После 2007. године, оснивањем Сектора за заштиту и спасавање, додат је префикс „спасиоци“ и опис посла значајно је проширен – од интервенција у саобраћају, спасавања на води, интервенција са опасним материјама до рада у рушевинама.
Данас, батаљон са седиштем у Пријепољу обухвата око 83 припадника и обухвата Нову Варош, Прибој и Бродарево, са оперативним центром од четири припадника. Они користе савремена средства у раду и континуирано се усавршавају, а обуке се одвијају у Панчеву, Београду, Кули, Српско-руском хуманитарном центру и другим центрима, са посебним програмима за спасавање на води и у рушевинама. Психолошка и здравствена подршка обезбеђена је у Ужицу и Београду, што је, како Матијевић истиче, важан део професионалног рада.
„Морам да истакнем да је занимање ватрогасац-спасилац заиста захтевно, озбиљно и изискује огромну посвећеност. У суштини, живимо као једна породица. Тако се и понашамо. У друштву ван радног времена настављамо дружење. Грађанима делујемо као обични људи, али нисмо. Много другачије изгледамо и значајно другачије размишљамо него други људи. Видимо опасности у целом свету које грађани не примећују“, наглашава командант.
За двадесет година, колико је Матијевић у батаљону, имали су бројне захтевне интервенције: од спасавања на рекама и језерима, саобраћајних незгода и хемијских акцидената, до пожара на возовима. Активно су учествовали у поплавама у Ужицу, Шапцу, Обреновцу, као и у Бору и Зајечару. Поред интервенција, редовно обавештавају грађане о временским неприликама и учествују у свим видовима живота као важан део друштва.
Припадници, као и сам батаљон, је у току претходних година више пута награђиван у виду признања и похвала, како од стране домаћих институција, тако и од иностраних, што додатно говори у прилог њиховом раду и значају за нашу локалну заједницу.
„Ми имамо кућу свугде у свету“, закључује Матијевић, и додаје: „За нас, хуманост и посвећеност нису само речи – то је начин живота, а наше занимање није само посао већ позив на који мало ко може у потпуности да одговори“.
В. Кијановић
