Интересовање за медицину код Џенане јавило се још у детињству, а професионални пут, испуњен дуготрајним школовањем, одрицањима и великом одговорношћу, довео ју је до позива који данас са пуно посвећености обавља. Kао специјалиста оториноларингологије, у свакодневном раду сусреће се са пацијентима свих узраста, истичући емпатију, знање и тимски рад као основ савремене медицине. У разговору за наш лист говори о свом путу до звања лекара, изазовима професије, раду са пацијентима и положају младих лекара данас.
Kада сте одлучили да се посветите медицини и шта Вас је определило за оториноларингологију као специјализацију?
“Интересовање за свет медицине јавило се у раном детињству, када сам као мала девојчица посматрала инсекте са поломљеним крилима или ногицама и покушавала да им помогнем. У основној школи развило се интересовање за проучавање људских органа, најпре кроз биологију, а затим и кроз енциклопедије које су ми биле доступне. Одлука да студирам медицину донета је у трећем разреду Гимназије и касније је остварена уписом на Медицински факултет.Оториноларингологија као специјализација јавила се касније, након шест година рада у општој медицини и искуства у Пријемној ургентној служби, када се родила љубав према хируршким гранама, а ОРЛ као хируршка дисциплина постала посебно привлачна.”
Kолико је пут до звања лекара био захтеван и са каквим сте се изазовима најчешће сусретали?
“Пут до звања лекара, а посебно специјалисте, представља дуготрајно школовање које траје 24 године. То је период у којем се младост у потпуности посвећује учењу, уз велика одрицања, истрајност и упорност. Изазови су бројни – од одвајања од породице, великог броја сати проведених у учењу, до свакодневног рада на клиници, дежурстава и рада дужег од 24 сата без паузе. Припрема специјалистичког испита захтева вишеструка понављања и способност да се стечено знање примени у кратком времену прегледа пацијента.”
Kако као млада докторка доживљавате одговорност овог посла?
“Одговорност је велика јер лечимо пацијенте који верују у оно што им кажемо. Нажалост, не могу сви, упркос мојој великој жељи, бити успешно излечени. Ипак, одговорност не доживљавам као терет – ослањам се на знање стечено током клиничке праксе, а за сваку недоумицу консултујем колеге, субспецијалисте и искусније лекаре.”
Kолико су емпатија и комуникација важни у раду са пацијентима?
“Емпатија и комуникација су темељ добре медицинске праксе. Поверење пацијената гради се кроз посвећен рад, енергију и знање које лекар улаже и примењује током лечења.”
Са каквим тегобама се пацијенти најчешће јављају у ОРЛ амбуланту?
“Најчешће се јављају због упала спољашњег и средњег уха, различитих врста наглувости, алергијског ринитиса, проблема са дисањем на нос, слееп апнеје, акутних и хроничних упала ждрела, отежаног гутања и промуклости, као и вртоглавица, најчешће услед неуронитиса вестибуларног нерва или бенигног позиционог вертига.”
Kоје проблеме људи често занемарују, а не би смели?
“Најчешће се занемарује наглувост. Пацијенти се јављају тек када је оштећење слуха узнапредовало, често до тешког степена, када је неопходно слушно помагало. Такође, често се занемарује и хронична промуклост.”
Kако изгледа један Ваш радни дан и колико је важан тимски рад?
“Радни дан почиње прегледима најмлађих пацијената, затим следи рад са одраслима, контролни прегледи и амбулантне интервенције. Пацијенти којима је потребна хируршка обрада бивају хоспитализовани као дневни или лежећи пацијенти. У таквим ситуацијама изузетно је важан тимски рад са хирурзима, неуролозима и педијатрима. Медицина је тимски рад више специјалности, јер су сви органски системи међусобно повезани.”
Kолико је важно стално усавршавање у медицини?
“Медицина непрестано напредује, а усавршавање је саставни део овог позива. Водичи за лечење се стално допуњују, а нова знања се стичу на домаћим и међународним симпозијумима, разменом искустава и праћењем савремене литературе.”
Kако усклађујете професионалне обавезе и породични живот?
“Подршка породице је најважнија. Без ње нема напретка. Уз добру организацију и расподелу обавеза могуће је ускладити професионални живот и улогу мајке двоје деце.”
Шта Вас у послу највише мотивише?
“Највећа мотивација је задовољство пацијената. Посебно након тешких интервенција код деце, када, упркос великом напору, видите срећу и олакшање на лицима родитеља – тада нестаје сав умор и остаје осећај испуњености.”
Kако видите положај младих лекара данас и коју поруку бисте им упутили?
“Млади лекари треба да прате своје жеље. Ако су вредни, дисциплиновани и доследни, успеће. Положај је данас знатно повољнији него раније. Ако постоји љубав према медицини, треба јој посветити младост – она ће то вратити мудрошћу и смислом у зрелијим годинама.”
Посао лекара, како истиче Џенана, захтева знање, стрпљење и стално усавршавање, али и велику дозу емпатије и људскости. Управо та комбинација, уз подршку породице и колега, даје снагу да се истраје и у најзахтевнијим тренуцима, потврђујући да медицина није само професија, већ истински животни позив.
Ања Пузовић
