Радио Милешева већ више од деценије ипо представља посебан медијски простор у коме се рад не доживљава искључиво као професија, већ као служба и мисија. Смештен у порти манастира Милешеве, овај црквени радио свакодневно слушаоцима доноси програм посвећен православној вери, духовности и животу Српске православне цркве. О путу до радија, изазовима рада и одговорности коју носи „глас“ црквеног медија говоре спикерка Катарина Марјановић и дугогодишња уредница радија Милешева Виолета Досковић.
Како сте се прикључили радију Милешева и шта Вас је привукло послу спикера?
„Након завршених студија на Православном богословском факултету, с обзиром на то да нисам добила посао као наставник веронауке, игром случаја почела сам да радим на једној локалној телевизији на Косову и Метохији, одакле и долазим. Ту сам видела да је посао у медијском сектору јако занимљив и интересантан. Никада ме није привлачило, нити сам икада помислила да бих могла да радим нешто везано за медије, међутим, након та четири месеца колико сам радила на телевизији схватила сам да ми се тај посао свиђа.Када сам се удала и преселила овде, сазнала сам за Радио Милешеву. Мени је то деловало привлачно и интересантно. Директор радија, отац Марко, који је уједно и мој парохијски свештеник, рекао ми је да радио има потребу за још једним радником. Написала сам молбу и Митрополит Атанасије је благословио да почнем да радим. Ево, већ два месеца сам на радију“, почиње причу Катарина.
Катарина каже да се пронашла у овом послу, јер је за разлику од телевизије, која се не бави толико црквеним темама већ општим, овде може да споји знање које је стекла на факултету који је завршила и који воли, са радом у медијима.
„Имам могућност да оно што смо учили поделим са другима, не само са децом као што би било да сам радила као наставник веронауке, већ са ширим аудиторијумом. То је један вид мисионарења, како ми у Цркви кажемо – да људе упућујемо на истине вере и да стичу одређено знање о различитим стварима из наше православне вере.Ми на овај посао не гледамо само као на посао, већ и као на Божији позив. Ја лично свој долазак на радио видим као Божији позив и усмерење, да таленте које нам је Бог дао употребимо за добробит Цркве и њену изградњу. Наш циљ је да ширимо веру међу народом, да људе упућујемо на веру и да сазнају много више о њој. Не мисионаре само свештеници – сваки православни хришћанин може да шири веру на свој начин, као што и ми то радимо“, закључила је Катарина.
Посебан благослов рада на радију јесте, како кажу, то што се радио налази у порти манастира Милешеве.
„Кад год изађемо, видимо манастир, одемо да се поклонимо моштима. Велики је благослов радити поред тако велике светиње и то нам је веома значајно“ закључили су из редакције радија.
Како изгледа Ваш типичан радни дан у радију и шта је највећи изазов у том послу?
„Највећи изазов на црквеним медијима су интервјуи са епископима, митрополитима, професорима на Православном богословском и историјским факултетима. Изазов представља и то што се понекад јавља уплитање политике, али се ми увек трудимо да политичке теме избацимо из црквених, иако некад изгледа као да су повезане. У суштини нису, јер ми извештавамо искључиво о црквеним темама и не бавимо се политиком. Проблем се може појавити код историјских емисија, али и ту водимо рачуна да не емитујемо ништа политички обојено“, наводе они.
Раде радним данима, као и током празника, такозваних „црвених слова“, Богородичиних и Христових празника. Тада емитују програм посвећен празнику, али тада немају програм уживо. Осталим данима програм уживо постоји.
Програмска шема почиње у седам сати песмом о Светом Сави и манастиру Милешеви, коју је написала једна сестра из манастира. Након тога следи део програма везан искључиво за црквене теме, а програм уживо креће од око пола девет до пола једанаест. Тада емитују вести из Српске православне цркве – прво из наше архиепископије и митрополије, а затим и из осталих епархија. Имамо и вести из културе, такође везане за Српску православну цркву.
Програм траје до 15 часова. Један део програма припремају унапред, а имају и репризне емисије. Њих петоро је запослено на радију и сви се труде да дају свој допринос.
Шта Вам је најлепше у раду на локалном радију и у комуникацији са слушаоцима?
„Најлепши је програм уживо. Тренутно немамо укључења слушалаца, али се надам да ће их бити, сада када смо добили појачање у редакцији. Ми на радију нисмо само водитељи – ми смо и уредници програма и тонски реализатори. Немамо посебну особу за монтажу, већ сами монтирамо емисије и припремамо програм.Повратна информација од слушалаца нам много значи. Када имамо емисије са свештеницима, слушаоци често траже да се емисије понове. Као што се свештеници труде на терену као пастири Цркве, тако се и ми трудимо да, са благословом нашег митрополита Атанасија, пренесемо слушаоцима оно што нам је од Бога дато – од најједноставнијих питања, попут тога да ли се пости одређеним данима, до сложенијих теолошких тема“, каже Виолета.
Они се на факултету образују искључиво за вероучитеље, а све остало у раду на радију стиче се кроз праксу.
„Знање о монтажи сам наследила од колегинице која више не ради са нама, а почетну обуку добили смо и од новинара РТС-а.“, навела је.
Такође, део колектива чинили су и људи који су дошли са радија „Полимље“, након његовог гашења.
Имате ли неку емисију која Вам је остала посебно у сећању?
„У посебном сећању ми је емисија поводом десет година рада радија Милешева. Тада смо урадили три до четири емисије са свим људима који су помогли рад радија и који су били његови учесници. То је заиста била посебна емисија. Радио је иначе отворен у децембру 2008. године.“
„Ми нисмо локални медиј, ми смо црквени радио. Не осећамо одговорност у смислу локалних вести, јер не емитујемо ништа што није везано за Цркву. Једно време смо емитовали вести из рашко-полимске области – Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши, али смо и то избацили. Сада је наше деловање искључиво усмерено на црквене вести. Ми имамо одговорност према митрополиту, Српској православној цркви и Патријаршији. Не можемо да подилазимо слушаоцима, не можемо да емитујемо садржаје који нису у духу црквеног радија“, закључила је Виолета Досковић.
Како она каже, Катарина, иако је дошла пре два месеца, има потпуну слободу у креирању емисија и избору саговорника.
„За рад на радију се не интересују људи који нису у црквеном животу – који не иду у цркву, не моле се и не посте. Више се интересују вероучитељи, студенти теологије и богослови, јер је рад искључиво везан за Српску православну цркву“, истакла је Катарина.
„Када смо тражили новог радника, услов је био да има теолошко знање, без обзира на факултет, јер је терминологија специфична. Што се тиче унапређења рада, волели бисмо да локална самоуправа препозна значај црквеног радија и помогне, не само материјално, већ и кроз разумевање нашег деловања“, додала је Виолета.
Катарина је истакла и жељу да се радио више окрене дигиталним платформама, попут Инстаграма и Јутјуба, као и да се прошири сигнал.
„Што се тиче радио-таласа тренутно се чујемо само у Пријепољу на 101,4 mgh. Прибој, Нова Варош, Сјеница и Пљевља су део Милешевске епархије и било би лепо да нас слушају у свим тим градовима и преко радија, а не само преко интернета“, рекла је она.
Радио Милешева остаје пример медија који свој рад темељи на вери, одговорности и служби. У порти манастира Милешеве, између микрофона и молитве, настаје програм који слушаоцима пружа духовну подршку, знање и осећај заједништва, а онима који га стварају – свест да су део једне веће и важније мисије.
Ања Пузовић
