Beli mantil, dečji osmesi i boje koje menjaju prostor
U vremenu ubrzanog života i sve većih izazova, malo je onih koji uspevaju da u isto vreme budu posvećeni lekar, brižni roditelj i stvaralac. Dr Samra Skardak, pedijatar i pulmolog, svakodnevno je okrenuta najmlađima – kako u ordinaciji, tako i u sopstvenom domu. Njena priča nije samo medicinska, već i duboko ljudska, protkana potrebom da se prostor, odnosi i život učine lepšim i toplijim. Kroz razgovor otkriva kako izgleda balansiranje između profesije, majčinstva i kreativnog izraza, ali i kako mala lična inicijativa može promeniti okruženje u kojem živimo.
Kako kaže Samra Skadrak, sebe ne doživljava kao umetnicu, već kreativnost vidi kao lični, amaterski izraz za koji danas ima sve manje vremena. U ovoj životnoj fazi, ističe, pre svega je majka, supruga i lekarka posvećena radu sa malim pacijentima. „Energija koju nosim je moj pokretač. Radoholik sam i volim svoj poziv. Disciplinovana sam i istrajna, ali taj ‘moler’ u meni i dalje želi da sve oko sebe oslika, ukrasi i od starog napravi novo – i to mi pričinjava posebno zadovoljstvo.“
Kako ističe Samra Skadrak, njen umetnički izraz manje je oblikovan medicinom, a više jednom duboko ukorenjenom crtom ličnosti – perfekcionizmom i potrebom da ono što joj se ne dopada sredi, ulepša i učini boljim. Upravo iz te potrebe počela je i da slika, budeći dete u sebi koje je nekada lepo crtalo, ali je tu ljubav potisnulo na putu „štrebera“ koji je upisao i završio Medicinski fakultet u Beogradu. Slikanju se vratila tokom specijalizacije, u stanu sa jednom izbledelom slikom koja ju je, kako kaže, toliko nervirala da je kupila boje i pojačala postojeće motive – i tu je sve počelo. Danas više ne slika na platnu, već se bavi ulepšavanjem prostora, posebno onda kada nema novca za ozbiljna renoviranja, pa se uz malo truda život čini lepšim. Tako je i zgrada u kojoj živi, sa stepeništem ofarbanim u bolničko plavo i ispisanim dečjim imenima, dobila novi izraz nakon što je duž celog unutrašnjeg prostora oslikala cvetne motive. Rad sa decom i slikanje susreli su se i na Odeljenju pedijatrije, gde se, u uslovima ograničenih sredstava i zaostalosti prostora, uz male donacije i uz pomoć slikarke Ivane Mandić, krenulo u oslikavanje zidova. Kada je jedan deo ostao nedovršen, Samra ga je sama završila, prelazeći sa četkice na lekarski pregled i nazad, uživajući u tragovima koji su ostajali iza nje. Taj primer, kaže, pokrenuo je i ostalo osoblje, pa je sve što je moglo da se uredi – urađeno zajedničkim snagama.
Kako naglašava Samra Skadrak, roditeljstvo je danas podjednako opterećujuće i za roditelje i za decu, a savremeni trendovi često vode ka kultu prezaštićenog deteta. Podseća da su ranije deca odrastala napolju, prljava i pocepane odeće, uz igru, smeh i jednostavnu ishranu, što je prirodno gradilo imunitet. Danas je, kaže, naglasak na spoljašnjem utisku, „instagramičnosti“, nekritičkom usvajanju saveta sa društvenih mreža i modernim namirnicama, dok se zanemaruju osnovne potrebe deteta. Ućutkivanje dece digitalnim uređajima, izbegavanje vakcinacije i odstupanje od struke ostavljaju sve ozbiljnije posledice po zdravlje najmlađih.
Posebno ističe da zdravlje deteta počinje mnogo pre rođenja – već tokom trudnoće i u prvim godinama života. Zdravi stilovi života majke, izbegavanje pušenja, fizička aktivnost, umerena i raznovrsna ishrana, prirodan porođaj i dojenje, po njenim rečima, postavljaju temelje budućeg zdravlja. Savremena praksa, u kojoj se sve češće insistira na porođaju carskim rezom i ranom prekidu dojenja, doprinosi porastu alergijskih i autoimunih bolesti kod dece. Ekcemi, alergijski rinitisi i astma sve su češći razlozi dolaska u pulmološke ambulante, uz respiratorne infekcije koje su sezonski aktuelne.
Samra Skadrak podseća da je zahvaljujući dobroj vakcinaciji u prošlosti postignut veliki napredak u borbi protiv teških infektivnih plućnih bolesti, od kojih su neke nekada imale i smrtni ishod. Izražava nadu da se ti trendovi neće vratiti i da antivakserski pokreti neće poljuljati poverenje u zvaničnu medicinu. Sa druge strane, savremeni način života doneo je, kako kaže, epidemiju alergijskih stanja, pa njena poruka roditeljima ostaje jasna – što više dece treba da se rađa prirodnim putem, da se doje, da vreme provode u igri, uz zdravu ishranu, dovoljno sna i što manje statičnog, digitalnog načina života.
Kako kaže Samra Skadrak, u svakodnevnom životu sa svojom decom trudi se da pre svega bude – samo mama. Kada je reč o zdravlju njene dece, porodice ili sopstvenom, svesno izbegava da uključuje svoja medicinska znanja i radije se prepušta lekarima kojima veruje da u tom trenutku reše izazov. Kao i većina majki, deci govori šta je zdravo, a šta nije, nastojeći da kroz svakodnevicu sprovodi zdrave stilove života kako bi ih deca usvajala živeći ih. Ipak, svesna da još nisu dovoljno zreli da sve u potpunosti prihvate, ne nastoji da bude prestroga – dozvoljava im da, kao i sva deca, probaju grickalice, brzu hranu i gazirana pića, uverena da će vremenom sami shvatiti šta im prija, a šta ne. Posebno joj je važno da budu fizički aktivni i da što više vremena provode napolju.
Kako ističe Samra Skadrak, umetnost za nju nikada nije bila profesionalna putanja, već isključivo hobi i razonoda – prostor za opuštanje, ukrštanje ideja, stvaranje i lični izraz, koji postoji paralelno sa medicinom, bez ambicije da je zameni.
Trenutno Samra Skadrak prati školski program svog petaka i prvaka, radujući se nastupajućim praznicima i raspustu kao prilici da se svi odmore. Kao majka, najveća želja joj je zdravlje dece i sopstveno, kao i da ih izvede na pravi put – da budu dobri ljudi, obrazovani i da izaberu profesije koje će ih činiti srećnim. Njena umetnička crta nastoji da ulepša grad – više murala, lepših fasada – dok kao pedijatar sanja o Prijepolju koje obasjavaju dečiji osmesi, gde mladi završavaju fakultete i vraćaju se da koriste svoja znanja, osnuju porodice i žive zadovoljno. Želela bi da se neko od mladih pedijatara usmeri ka novim subspecijalnostima, da kadar na odeljenju bude dovoljan, a oskudica prošlost. Na kraju, kaže s osmehom, nada se da će je Deda Mraz čuti i obradovati. Razgovor sa dr Samrom Skadrak pokazuje da posvećenost ne poznaje samo jedan oblik: biti lekar danas znači mnogo više od rada u ordinaciji – to je stalna borba za bolje uslove, zdravije navike i osmeh deteta. Njena potreba da stvara, boji i menja prostor oko sebe svedoči o tome da lepota i briga idu ruku pod ruku, a kao majka, lekar i neko ko veruje u snagu malih, iskrenih promena, ona šalje poruku nade da Prijepolje može biti grad u kojem se deca smeju, mladi vraćaju, a život živi punim plućima.
Anja Puzović
