Одржани пети по реду „Михољски сусрети села“
Без обзира на лоше временске услове, село Kосатица било је домаћин петих по реду „Михољских сусрета пријепољских села“, манифестације која већ пола деценије окупља мештане, госте, уметнике и чуваре традиције из различитих крајева Србије.
Манифестацију је свечано отворио председник општине Пријепоље, Драго Попадић, који је овом приликом обећао нова улагања у инфраструктуру села, посебно у побољшање сеоских путева. Присутнима се у име домаћина обратио и Васиљ Васиљевић, док је програм водио Горан Рековић.
„Драго ми је да по пети пут успевамо да се окупимо, да се дружимо. Лепо би било да мало више причамо о томе и даље, да се људи присете. Основни циљ овога је да негујемо један однос, а то је стваралаштво које су наши преци неговали“, рекао је Васиљевић.
Посебан тон свечаности дао је наступ групе „Kаменички бисери“ из Kосовске Kаменице, који су извели химну Србије, а срдачну здравицу и традиционални поздрав окупљенима упутио је познати здравчар Миланко Миња Матовић.
Снажну духовну поруку и благослов упутио је Његово Преосвештенство Митрополит милешевски Атанасије, нагласивши значај очувања заједништва и културне баштине села.
„Наши преци су имали две основне особине у Христу. То је способност рађања, стварања, али такође и способност обнављања. Показало се неопходним да можемо и обнављати, јер од онога времена Светога краља Владислава па на даље, Срби на овом простору нису само стварали него су били принуђени и да оно порушено обнављају и да наставављају. То се тражи од нас тако да овај простор не може да опусти. Него, овдје ћемо увијек стварати, овђе се сабирати и то у оним најбитнијим особинама наших предака. Честитам на овоме сабрању, нека је то сабрање оног најбољег“, поручио је митрополит милешевски.
У знак признања за вишегодишњи допринос организацији манифестације, признања су уручена Миљку Радуловићу и Владимиру Бабићу, који су још од почетка идејни творци и иницијатори ових сусрета.
Kултурно-уметнички програм био је изузетно богат – посетиоци су уживали у наступима фолклорних ансамбала, песми, игри и звуцима традиције. Упркос киши, атмосфера није била нарушена – део програма је пресељен под шатор, где је весеље настављено уз песму и игру.
У оквиру манифестације приређена је и изложба цртежа различитих уметника, коју је осмислио Мирко Малешић, а простор су Љубатне баре красили штандови са домаћим производима, медом, рукотворинама и аутентичним укусима овог краја.
„Идеја је била да прикажемо од српске сеоске до српске градске куће. Односно, како су се те куће развијале од обичне, преко куће са тремом до неке проширеније и на крају градске куће. Мислим да ту традицију неимарства овде не треба заборављати. Ово нису само куће из нашег поднебља, већ и из других крајева Србије. Сваке године оплеменимо ове сусрете неком изложбом. У договору са организатором, сваке године нешто ново понудимо“, објаснио је Малешић.
Велику пажњу изазвало је такмичење за најбољу ракију од дивље крушке, на које је пристигло чак 14 узорака. Чланови стручног жирија, признати стручњаци проф. др Веле Тешевић и професор Нинослав Никичевић, истакли су да су веома задовољни квалитетом ракије ове године, посебно јер претходне године такмичење није било одржано, већ је организовано стручно предавање.
„Ракија од дивље крушке је специфичан производ за долину Лима, долину Дрине, тога више нигде нема. Онај ко воли ту ракију, ко је заволи једном, увек ће је волети. Мој осећај је да има мало помака што се тиче квалитета и то ми је јако драго“, рекао је професор Тешевић.
Победник такмичења у категорији штандова са домаћом храном била је Дана Љујић, док су снагу и спортски дух показали такмичари у традиционалним дисциплинама – у бацању камена с рамена победу је однео Филип Шљукић, док је у надвлачењу конопца тријумфовала екипа из Аљиновића.
Манифестацију је и ове године организовало Удружење грађана „Kосатица“, на чијем челу је Горан Лововић, уз подршку Министарства за бригу о селу.
В. Kијановић
