Kada je devedesetih godina prošlog veka odbojka počela da se ozbiljnije razvija na ovim prostorima, malo ko je mogao da pretpostavi koliko će ta generacija dece, inspirisana uspesima reprezentacije, postati temelj domaće sportske scene. Jedan od njih bio je Luka Šuljagić iz Prijepolja, danas trener, osnivač škole odbojke OK Play Volley i generalni sekretar Sportskog saveza Prijepolje.
„Posle osvajanja bronzane medalje naše reprezentacije na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine, ogroman broj dece u zemlji počeo je da trenira odbojku. Bio je to sličan efekat kao danas kada Đoković dominira svetskim tenisom, inspiracija je ogromna“, priča Luka. „Tada nas je u parku u Prijepolju bilo preko 200. Počeli smo iz zabave, ali uz sjajne trenere, ta ljubav je brzo prerasla u ozbiljan rad.“
Zahvalan je svojim prvim trenerima, Zdenku Krpoviću i Belom Hadžifejzoviću, koji su mu, kako kaže, ne samo preneli znanje, već usadili radne navike i disciplinu.
„Kod Zdenka je sve bilo precizno, dolazak u belim čarapama, sa peškirom, rezervnom majicom, flašom vode. Danas je teško decu naučiti tim stvarima, a mi smo to tada smatrali normalnim. Trenirali smo po kiši, suncu, snegu. Roditelji se nisu mešali. Trener je bio autoritet.“
Iako je u detinjstvu voleo i košarku, odlučio se za odbojku, na nagovor trenera Krpovića. Ta odluka ga je odvela u sportsku karijeru dugu više od 15 godina.
Nakon osnovne škole, Luka je potpisao prvi profesionalni ugovor sa Budvanskom Rivijerom i odmah se preselio u Budvu. Tamo je proveo šest sezona, a kasnije se vratio još dve, ukupno osam godina karijere proveo je u Crnoj Gori.
„Toliko sam se vezao za Crnu Goru da sam 2006. godine prihvatio da igram za njihovu reprezentaciju, nakon referenduma i razdvajanja sa Srbijom. Tada sam već bio njihov igrač i nisam imao dilemu.“
Usledile su godine u inostranstvu, Francuska, Italija, Rusija, Rumunija, ponovo Francuska. Italijanska liga ostaje, kako kaže, najjača i najlepša za igranje, rame uz rame sa fudbalom po popularnosti.
„U Italiji je odbojka institucija. Tamo je svaki detalj važan, marketing, publika, organizacija. Igrao sam u gradovima na moru, na Korzici, na Azurnoj obali, ali i u Sibiru. Čak i tamo je bilo lepo, uprkos oštrim uslovima. Nemaš vremena za turitičko obilaženje gradova, ali i sat vremena uz kafu pored mora, i kad se probudiš s tim pogledom, to je dovoljno.“
Kao stranac u klubovima, morao je stalno da dokazuje svoje vrednosti. „Od stranaca se uvek očekuje više. To te nauči disciplini, odgovornosti i radu.“
Nažalost, zbog hronične povrede, karijeru je morao da završi ranije nego što je planirao. Poslednju sezonu odigrao je 2019. godine u Francuskoj, pokušao još kratko u Bijelom Polju, ali bol je bio jači.
Nakon godinu dana pauze, 2020. godine, osnovao je školu odbojke OK Play Volley, koju danas pohađa oko 120 devojčica.
„Nisam planirao da budem trener. Uvek sam mislio da trenera niko ne voli. Ipak, ovaj posao je poseban. Kada treniraš decu, kada vidiš njihov napredak, radost, pobedu, osećaj je drugačiji, ali isto snažan kao kad sam ja bio igrač.“
Radi sa decom uzrasta od prvog do osmog razreda, a ističe da je rad sa devojčicama drugačiji. „One su vernije sportu. Moram da budem i pedagog i psiholog. Današnja deca postavljaju pitanja, žele da razumeju. Nije kao kad smo mi trenirali bez pogovora.“
Pored prakse, Luka ulaže i u teoriju, upisao je sportsku akademiju, uskoro diplomira, a inspiraciju pronalazi u radu čuvenog profesora Koprivice.
Pored rada sa decom, Luka je već pet godina generalni sekretar Sportskog saveza Prijepolje. U tom periodu organizovano je mnoštvo manifestacija, među njima se ističu MOSI, sportske radničke igre, kao i Seoske igre.
„Na seoskim igrama u Brodarevu naša ekipa je pobedila i osvojila državnu nagradu, izgradnju terena i 1.000 evra, koje smo prosledili lokalnom domu zdravlja.“
U saradnji sa Sportskim savezom Srbije, prenose lokalne modele takmičenja na sve delove opštine. „Planiramo još toga, a želimo da MOSI uskoro organizujemo kod nas.“
Zahvalan je na saradnji sa školama i lokalnom samoupravom, jer bez toga, kaže, ništa ne bi moglo da funkcioniše.
Luka je posvećen radu sa decom, ne samo na terenu već i u životu. „Kada popuste u školi, razgovaramo. Učim ih da ne smeju da budu prosečni, da moraju da se trude. I slušaju. Deca se nisu mnogo promenila u ovih pet godina, ali ja jesam, jer sam mnogo naučio.“
Veruje da Prijepolje i dalje ima veliki sportski potencijal, ali da je teško decu zadržati u gradu. „Ovde je sport amaterski. Ali dok su ovde, dajemo sve od sebe da ih naučimo. I treba da im pričamo o onima koji su uspeli iz Prijepolja, ako su oni mogli, mogu i drugi.“
Njegov lični cilj kao trenera je da jedno dete iz njegove škole jednog dana obuče dres reprezentacije. To bi, kaže, bio vrhunac trenerskog poziva.
Na kraju, poruka mladima je jasna.
„Bavite se sportom. Ako treba, trenirajte i dva sporta. Budite disciplinovani, istrajni, slušajte trenere, uživajte u igri. Sport nije samo medalja, to je način života“, poručio je Šuljagić budućim sportistima.
Anja Puzović
