Primer dobre prakse u poljoprivredi Prijepolja pruža firma „TP INEX SOKOLICA DOO“
Poznat je veliki značaj poljoprivredne proizvodnje za prijepoljski kraj. Međutim, primetan je trend smanjenja upravo ove proizvodnje i opadanja broja zasada maline koja je u jednom periodu bila jako značajna za poljoprivredne proizvođače iz Prijepolja. Primer dobre prakse u ovoj sferi privrede pruža i dalje hladnjača firme „TP INEX SOKOLICA DOO“ u čije ime nam je o procesu proizvodnje i kapacitetima govorio Emir Kijametović.
„Hladnjača je počela sa radom 2015. godine. Prvobitno je bila manja nego sad i imala do 500 tona skladišnog kapaciteta. Već u narednoj godini smo proširili kapacitete na 1600 do 2000 tona. Broj radnika koje angažujemo se kreće od 40 ili 50, a nekad zna da bude i do 60 u sezoni“.
Kada je u pitanju sorta voća koje otkupljuju može se reći da je najviše zastupljena malina, potom šljiva, a u početku je bila i kupina. Kako sada izgleda tržište i proizvodnja?
„Svi proizvođači sa kojima sarađujemo većinom su iz Opštine Prijepolje. Pored toga, imali smo svoje zasade maline sorte „vilamet“ na površini od šest do sedam hektara. Međutim, već pre deset godina smo smanjili zasade. Sada imamo nešto maline, a nešto smo obnovili šljivom. Pored toga, imamo još jedan zasad u Gostunu. To je jesenja sorta maline „hertidž“ na površini od oko pet hektara. Prošle godine je tu bilo prvo branje i generalno smo zadovoljni rodom. Otkup se smanjuje iz godine u godinu, jer je poljoprivrednih proizvođača sve manje. Negde oko 500 do 600 tona šljive godišnje otkupimo, s tim što ona obično nije sa našeg područja. Prvih godina smo otkupljivali kupinu, ali je to sada znatno manje zastupljeno. Centar sezone su meseci jun i jul, s tim što su zastupljene i jesenje sorte čiji rod može da potraje i do septembra, a u avgustu počinje otkup šljive“.
Cene voća, a pre svega maline variraju iz godine u godinu, pa to predstavlja jedan od problema za proizvođače, a prisutni su i drugi brojni problemi.
„Što se tiče cene maline, u ovoj godini će verovatno zabeležiti trend rasta. Međutim, da li će to biti dovoljan motiv poljoprivrednim proizvođačima ostaje da vidimo. Mnogi problemi po pitanju same proizvodnje ovog, kako su ga mnogi nazivali, „crvenog zlata“, ne mogu se rešiti preko noći. Vidljiv je trend opadanja broja zasada maline. Osnovni razlog jeste iseljavanje stanovništva. Iz naših krajeva ljudi pretežno idu prema zemljama Zapadne Evrope. Vidljiv je nedostatak mlade radne snage, a u selima preovladavaju staračka domaćinstva. Smatram da je malina veoma zahtevna jer iziskuje dosta manuelnog rada. Kada je u pitanju uzgoj ove sorte voća, ne postoji mogućnost da najveći deo posla obavljaju mašine, već to radi čovek“.
Na pitanje o potražnji za organski proizvedenim voćem, Emir je odgovorio kako je ta potražnja u opadanju poslednjih nekoliko godina.
„U nekom periodu prethodnih godina je bila tražena organska roba. Međutim, mi se baziramo na konvencionalnoj proizvodnji jer postoje određene količine koje moramo izvesti. A kada je u pitanju organska sirovina, toga je kod nas jako malo, pa nismo u mogućnosti da isporučimo traženu količinu. Organska proizvodnja je komplikovan i zahtevan proces, dok je konvencionalna malo drugačija, pa se i zbog toga ljudi više opredeljuju za taj način“.
Hladnjača ove firme svoje proizvode plasira na evropsko tržište. A kakve standarde treba ispoštovati za potrebe Evropljana?
„Svoje proizvode većinom plasiramo na tržište Nemačke i Francuske. Sada nam se otvaraju nove mogućnosti proširene prodaje. Nadam se da ćemo uspeti to da ispoštujemo i otkupimo dovoljne količine sirovine. Standardi koji su podrazumevani u Evropi su IFS i BSI. A svake godine obnavljamo sertifikate za pomenute standarde koje kupci zahtevaju. Dešava se da kod pojedinih kupaca postoje i lični zahtevi po pitanju standarda. Nekada imamo stuacije i kada neko u ime kupca dođe da pogleda ceo proces“.
A kako izgleda ceo proces koji se odvija u ovoj hladnjači, od otkupa, prerade i proizvodnje gotovog proizvoda?
„Proces kreće tako što se sirovina prima na vagu, potom ide u tunele za duboko zamrzavanje na temperaturi od oko -30 stepeni. Nakon toga se lageruje u komorama na oko 20 stepeni. Taj proces traje u sezoni za vreme otkupa. Nakon završetka otkupa, roba koja je uskladištena ide na prebiranje i od takve se proizvodi gotov proizvod. Kada je u pitanju malina, postoje dve vrste gotovog proizvoda koji dobijamo od nje. Jedan je malina „roland“, koja je većinom namenjena za ishranu. A drugi proizvod predstavlja takozvana „griz“ malina koja se koristi u industriji sokova“.
Emir nam je odgovorio i na pitanje organizacije transporta jer je zahtevan u pogledu sirovine kao što je voće.
„Proizvođači iz Brodareva i okoline sami dovoze robu. Na široj teritoriji Prijepolja angažujemo otkupljivače preko kojih vršimo otkup i prikupljanje. Sa područja brodarevskog kraja dolazi nam veliki procenat od ukupno otkupljene sirovine, pošto smo upravo u tom kraju jedini otkupljivači. A mogu da se pohvalim da smo u našoj opštini najveći otkupljivač zamrznutog voća“.
Za kraj nam je otkrio deo planova za proširenje proizvodnje.
„Konkurisali smo i za nabavku pakerica, kako za malinu, tako i za šljivu. A u planu nam je da u narednom periodu proširimo asortiman i na jagodu. Trenutno u Prijepolju ima mali broj zasada jagode, ali mi radimo na tome da u slučaju potrebe povećamo sopstvene zasade“.
Iako se poljoprivredna proizvodnja u prijepoljskom kraju suočava sa brojnim izazovima, poput smanjenja broja proizvođača, iseljavanja stanovništva i nestabilnih tržišnih cena, primer firme „TP INEX SOКOLICA DOO“ pokazuje da je uz posvećenost, ulaganje u kapacitete i praćenje standarda moguće održati i razvijati uspešnu proizvodnju i plasman voća na inostrano tržište.
Verica Kijanović
