Овога пута, наша прича спустила се до обала наше прелепе реке, нашег Лима. Које тајне крије обала, а шта то има тако привлачно у води. Своју причу открива за нашу редакцију Александар, који из Лучана редовно долази да пеца на Лиму.
Уколико у паузама између заобилажења аутомобила паркираних на пријепољским тротоарима бацимо поглед на обале реке Лим, немогуће је да, поред обиља разноврсног отпада који је окитио ниско растиње, на њима не угледамо бар неколико људи, који наизглед сталожено и усредсређено прате кретање својих струна и пловака, а уствари нестрпљиво и узбуђено ишчекују најмањи покрет штапа.
Неколико топлијих сунчаних дана измамило је на улице шетаче, али су и неки пријепољски угоститељи искористили прилику да по први пут ове године отворе терасе својих локала. Један од угоститељских објеката на обали реке Лим, а то је у овом случају кључно, могао би се похвалити разноврсном клијентелом. Међутим, добар део те разноврсне клијентеле чине риболовци. Већ са неколико десетина метара, док прилазимо тераси, примећујемо да за два стола седе људи у риболовачким оделима, штапови су наслоњени на столице, а они окренути једни према другима воде жустру расправу. Неко би на први мах помислио да је у питању некаква свађа, али када се приђе ближе, јасно је о чему се ради. Расправа се води о томе где би данас требало “забацити удицу” и где риба боље “ради”. У калкулацији се мора водити рачуна о свим параметрима, о временским приликама или неприликама, о водостају, а најпре о информацијама пристиглим од колега који су од раних јутарњих сати поред Лима.
Већ смо сели за сто, њихова прича нам је занимљива па помно почињемо да је пратимо. Расправа се наставља, позиви колегама се нижу, информација је све више и одлука је пала. Ужурбано се испијају напици са стола, кроз неколико секунди штапови су у рукама и риболовци по ко зна који пут одлазе према Лиму.
Прво изненађење било нам је да један од њих уопште не живи у Пријепољу. Истини за вољу, већи део свог детињства провео је у нашем граду, али су га околности и животни позив одвели у Шумадију. Ипак, одмах наглашава да користи сваку прилику да дође у Пријепоље. А разлози? Породица, пријатељи и наравно – риболов. Породица и пријатељи, тај део је кристално јасан, тако да се дискусија наставља о риболову. Занимало нас је шта Лим нуди риболовцима што не нуде неке друге реке или језера и да ли је наш саговорник усамљен случај који прође поред много река и језера да би рибу ловио баш на Лиму. Ускочицом нам, уз осмех, одговара власник локала: “Колико их је само овде седело, а да је једини разлог доласка у Пријепоље био риболов.” , а наш саговорник Александар се надовезује:
“Пецао сам на многим местима популарним међу нама риболовцима, али су Пријепоље и Лим нешто посебно. Лим је сам по себи брза, ћудљива и узбудљива река, па и риболов на Лиму са собом носи дозу адреналина и посебан ужитак. Пецање на Лиму је својеврстан изазов и изискује од риболовца да зна да одабере праву опрему за дате услове, да има доста стрпљења и наравно помало среће.”
Не улазећи превише у детаље риболова, јер о томе могу разговарати само прави зналци, постављамо питање о условима пецања на Лиму. Наши саговорници нам одговарају да у селу Дренова постоји уређена риболовачка стаза, на којој се одржавају и међународна такмичења, али да они ипак преферирају градско подручје. Објашњавају нам да сви пријепољски риболовци имају неко своје место поред Лима, на које најрадије одлазе и набрајају: Шарамповски мост, Висећи мост, кеј, испод базена. Шаљиво закључују да се само у Пријепољу из кафића силази до реке за неколико секунди и да је Пријепоље један од ретких градова где се може пецати у центру града. Схватамо да у тој шали има много истине и питамо се да ли је у потпуности искоришћен потенцијал Пријепоља за риболовачки туризам.
Хтели ми то или не, морамо признати да су пријепољски риболовци неизоставан део имиџа нашег града. Без њих, обале Лима између Шарамповског и моста код железничке станице биле би и даље једнако лепе, али помало досадне и непотпуне. До неког следећег непланираног разговора са нашим риболовцима – Бистро!
