Шта је Планом развоја општине од 2022.до 2029. и Средњорочним планом од 2024-2026.предвиђено да се уради, а шта је урађено или се ради? Какви су капацитети локалне самоуправе, власти и кадрова за достизање „визије“ одређене овим најзначајним документима за све грађане општине
Најчешће цитирана дефиниција одрживог развоја коју је усвојила Комисија Уједињених нација каже да је „одрживи развој онај који задовољава потребе садашњости без угрожавања будућих генерација да задовоље своје потребе“. Ово захтева помирење економских, социјалних и еколошких потреба, што су „три стуба“ одрживости. У Националној стратегији одрживог развоја, Србија је истакла приоритете, како би се остварила визија „економије засноване на знању“. Друштвена димензија одрживости темељи се на премиси да једнакост и разумевање међузависности људи унутар заједнице представљају основни предуслов прихватљивог квалитета живота, што је у суштини први циљ развоја. Да би развој био дугорочно одржив, богатство, ресурси и могућности морају се расподелити тако да сви грађани могу да уживају основне стандарде безбедности и социјалних привилегија као што су храна, здравље, образовање, становање. Да би једна девастирана општина, са просечним примањима запослених која је сврставају међу десет општина са најнижим платама у држави, са израженим миграторним кретањима, која је практично остала без индустрије и чији су привредни капацитети углавном у броју камиона, која своја поља и обрадиве парцеле претвара у паркинге за те исте камионе на периферији градског подручја, која жели да јој туризам буде основна полуга развоја, а нема ни један хотел, односно дозволила је да пропадају некад репрезентативни угоститељски објекти, успела да одржи корак са савременим захтевима живљења, да би уопште била у стању да реализује планове који би обезбедили грађанима пристојне услове за живот, потребни су веома озбиљни плански акти које прате адекватни пројекти, настали помном анализом приоритета и реализовани уз помоћ средства која се морају обезбедити са различитих нивоа. А за то су потрени и тимови стручњака, односно образовани и свестрани људи. Да ли је Пријепоље то у стању?
Пријепоље је била прва општина у Србији која је 2004.године усвојила један такав стратешки рaзвојни документ. Касније ће се све то назвати „списак лепих жеља“ или „утопија“.Од 2011. до 2015. године кренули смо у сусрет „мисија“ која је наведена у овом стратешком документу, а то је „елиминација пријепољске општине из статуса неразвијеног подручја“ како би се приближило визији која Пријепоље „види“ као „здраву, за живот привлачну и добро организовану заједницу са створеним условима за равномеран социо-економски напредак.“. Стартегију одрживог развоја до 2020. усвојио је скупштински сазив на почетку 2016.године. Кад је усвајана, одборници, тада опозиције, казали су да је ова „стратегија“ предизборни „списак жеља“. Визија је остала иста: да Пријепоље буде „модерна локална заједница која следи европске трендове са конкурентном привредом и препознатљивом пољопривредом, очуваном животном средином, богатом културном и туристичком понудом.“ Нико никада није направио анализу ове стратегијe, нити је била предмет расправе. Једноставно је „заборављена“. Шта је урађено од 2016.године? А писало је да ће се „спровођење Стратегије заснивати на акционим плановима који ће се припремати на годишњем нивоу. Овај стратешки документ треба да подлеже оцени једном годишње“.
Никада није. Нови План развоја општине, по новим прописима, донет је 2022.године. Током целе 2023.године није донет нити разматран ни један акциони план, ни у једној области. План развоја општине до 2029.године је обиман документ, који развој општине базира на пољопривреди и туризму, као основним развојним гранама. Претходна, 2023.година била је у Пријепољу политички „турбулентна“ јер је скупштинска већина сменила председника општине, изабран је у фебруару нови, да би он крајем године,ничим изазван, дао оставку, што је значило распуштање Скупштине општине, нове локалне изборе, а ингеренције је преузео Привремени орган, који је донео неколико дискутабилних „на брзину одрађених“ одлука. Скупштина општине у новом сазиву конституисана је крајем јануара ове године, са истим председником општине, када је практично могло да се почне са реализацијом неких пројеката. Оно што је свакако важно напоменути је доношење Средњорочног плана за период од 2024-2026.године где су предвиђена улагања у поједине области у складу са Планом развоја општине до 2029.године. Ваља на почетку констатовати да је у 2024.години Пријепоље добило неколико важних објеката, односно да се реализују неки од планова који су као приоритети одређени не само пре неколико година, већ пре неколико деценија. Један од њих је нови вртић, објекат који је планиран још 2005.године поред школе у Бостанима, а ове године када буде довршен, биће први нови објекат вртића изграђен после безмало 40 години у пријепољској општини.
Ово су пратила и улагања у обнову и ревитализацију постојећих дечјих установа, што је у складу са мерама популационе политике државе. Школе, пак, нису могле да се похвале „истим третманом“. За сада је још увек све у „идејним пројектима“ али су амбиције велике и судећи према Средњорочном плану и у 2025. и 2026.години планирано је да барем две школе добију спортску дворану, да се изради пројекат за нову зграду највеће основне школе у центру града, који подразумева и изградњу базена, што је веома амбициозно с обзиром на огромна улагања. Али ни у 2024.години није ништа урађено да се изграђена Спортска сала при ОШ“Светозар Марковић“ у МЗ Бродарево, једној од највећих у општини, стави у функцију, иако је прошла готово цела деценија од када је изграђена. Треба истаћи и да је коначно изграђена приступна саобраћајница у граду, дуга целих 500 метара, која повезује Нови мост са магистралом, а која је била у плану још 2012.године. Добро је што се држава побринула за санацију пута до Милешева, доста је урађено, има још доста посла, гради се фазно, биће потребне године. Оно што није добро је чињеница да се стало са радовима на ревитализацији пута за Камену Гору, који су били интензивни прошле године , а ово је туристичку дестинацију од које се највише очекује у наредном периоду. Један део пута је изванредно урађен, али у 2024.нису настављени радови тако да је остатак пута једва проходан. Такође је тешко разумети што један од приоритета свих приоритета није изградња пута преко Раишњеве, јер је та саобраћајница веома важна, посебно у летњим месецима, када су велике гужве на магистралном путу, чести застоји, што отежава саобраћај, а локалном становништву би омогућило да користи управо овај пут који је иначе у неприхватљиво лошем стању. Уопште, кад је реч о путној инфраструктури, Пријепоље као да постаје „рупа“. Наиме, путеви који води до оба гранична прелаза са Црном Гором су у веома лошем стању. Онај према Гостуну на неколико места је годинама угрожен одронима, санације су честе, саобраћај у прекиду или застоју, што отежава кретање роба и путника. Пут ка другом граничном прелазу Јабука је у изузетно лошем стању, није ревитализован од када је изграђен, пре скоро пола века. Наравно, ови путеви нису у надлежности општине али чине општину Пријепоље веома „изолованом“, тим пре што је „заобишао“ и ауто- пут, а за сада нема никаквих назнака о изградњи пута који би омогућио брзо укључивање на трасу будућег ауто-пута у овом делу државе.
Инцијативе да се размотри могућност наставка радова на изградњи пута Пријепоље-Сјеница кроз кањон Милешевке где су улагана огромна државна средства деценијама, где је пробијен највећи број планираних тунела, остале су без одјека, а ово би био и један од најатрактивнијих путева уопште, што би допринело развоју туризма. Била су велика очекивања када је реч о решавању питања отпада. Све је наједном стало управо 2024.године. Израда регионалног и локалног Плана управљања отпадом је изостала, упркос буџетским средствима јер је дошло до нове промене државног плана за четири суседне општине. Оно што јесте урађено, кад је реч о локалној самоуправи јесте набавка више наменских возила у последње четири године која су променила слику возног парка ЈКП“Лим“ која је била на ивици „хорора“, односно возила за одвожење отпада била су стара и по неколико деценија. Ишло се, дакле, у сусрет завршетку Трансфер станице „Бањица“ али се то није догодило. Иако је предвиђено Средњорочним планом да се и ове и наредне године интензивно ради на опремању домаћинстава за одвојено сакупљање отпада, односно набавци специјализованих контејнера за стамбене зграде ( намењено би било 6 милиона динара) то није реализовано. Но, било се опрезно кад је реч о стварању предуслова да се реши једно од горућих проблема као што је отпад, а то је изградња рециклажних дворишта и систем примарне селекције отпада за домаћинства јер је планирана реализација „тек“ 2026.године. Ништа није урађено ни кад је реч о изградњи прихватилишта за псе иако је „скромно“ назначен почетак решавања проблема од 2024.године. То је велика инвестиција о којој се говори већ скоро 20 година, потписана су два меморандума између општина Пријепоље, Прибој и Нова Варош, ове године још један споразум у који се укључила, судећи по фотографијама, и општина Сјеница, нека скромна средства су била одређена као „почетак“ решавања проблема али није урађено ама баш ништа. Није ништа урађено ни кад је реч о паркинг простору који у Пријепољу не задовољава ни минимум потреба. У Пријепољу влада потпуни саобраћајни „хаос“ што га удаљава и од дефиниције урбаног простора. Ни једна власт у последњих 20 година није показала прави интерес, нити способност да енергично предузме мере, све заустави и нађе решење као што су то учиниле све јединице које пледирају да се назову општинама. Иако је Пријепоље практично остало без индустрије, најављивана изградња простора који би пружио услуге индустријске зоне привлачне за инвеститоре, изостала је за сада, две године после усвајања Плана развоја до 2029.године, а спомињало се исто и пре 8 година. Туристичка организација је сачинила Програм развоја од 2024-2026. али је пред одборнике документ стигао тек на крају новембра 2024. У току су радови на уређењу простора око стамбено-пословног блока Стадион, али и пешачке стазе поред Милешевке, са пратећим спортским теренима и игралиштима за децу. То је наставак радова на уређењу Парка хероја као једне од највећих инвестиција уопште последњих година у ужем делу града. Тако се слични садржаји налазе на свега неколико стотина метара. Остала је недовољно транспарентна цела процедура везана за пројектну документацију. У Средњорочном плану општине од 2024-2026.године стоји у „препоруци“ да су „ за унапређење људских ресурса у Општинској управи ради спровођења послова из своје надлежности, као и за спровођење развојних мера из планских докумената, утврђене мере у циљу унапређења капацитета и система управљања људским ресурсима у општинској управи“. Међутим, према Индексу транспарентности локалних самоуправа који је представљен у октобру 2024.године, пријепољска оштина се нашла на 126 месту кад је реч о транспарентности рада. Још поразније је да је на 142.месту кад је реч о транспарентости података везаних за буџет. Приступ информацијама од јавног значаја је још једна „слаба“ или недовољно транспаретна тачка пријепољске општине.
Стратешка документа, научили смо до сада су „визија“. Мисија је нешто друго, а одређивање приоритета, обезбеђивање инвестиција и донација, на шта утичу реалне способности и реални капацитети локалних кадрова и учесника у власти, нешто сасвим треће. Од када се доносе споменута развојна акта, а то ће рећи две деценије, показало се да је „ово треће“ ипак пресудно.
Индира Хаџагић
