Износ средстава која су опредељена у сврху адаптације и опремања ђачке кухиње био је милион и 300 хиљада динара. У оквиру пројекта за реконструкцију школе и израду фискултурне сале, 2017. године опредељена су средства, али су остали недовршени пројекти грађевинске дозволе и завршног извођења. У плану је обнова школског терена и постављање новог мобилијара
О инвестицијама у ОШ „Бошко Буха“ у Ивању и њиховом значају говорила је директорица Ирена Матовић, која је истакла нека од већих улагања у објекте ове школе у последње време, а оно што се издваја јесте адаптација ђачке кухиње и трпезарије.
„Прва велика инвестиција коју смо одрадили је била замена постојећег котла, који је користио угаљ. Заменили смо га котлом на пелет. То је било нешто најнеопходније у том моменту и на тај начин решили смо дугогодишње проблеме са грејањем појединих просторија. Средства за ову инвестицију нам је обезбедила локална самоуправа. Ово је већ друга сезона како се грејемо посредством новог котла. Одрадили смо и ремпонт тих постојећих грејних тела“ рекла је директорица.
Оно што представља један од дугогодишњих проблема јесте недостатак фискултурне сале. А директорица објашњава да је земљиште за тај објекат обезбеђено и да се чека само на део који се тиче документације, па се, стога, нада де ће се и то привести крају и да ће целокупан пројекат бити успешно реализован.
„У оквиру пројекта за реконструкцију школе и израду фискултурне сале, 2017. године опредељена су средства, али нам је остало да завршимо грађевинску дозволу и пројекат завршног извођења како бисмо комплетирали пројектно-техничку документацију“ истакла је директорица.
Она је, као један од најзначајних пројеката, истакла адаптацију помоћног објекта који није у склопу самог школског објекта, већ издвојен у дворишту школе, а који је постао веома значајан.
„Све своје ресурсе након куповине котла усмерили смо у овај помоћни објекат где се тренутно налазимо, а у оквиру ког се налазе ђачка трпезарија, кухиња, канецеларије секретара, рачуновође и директора, библиотека и једна учионица. Цео простор адаптирали смо у потпуности, заменили кров, комплет столарију, олуке, подове. Последња инвестиција нам је била комплетна адаптација ђачке кухиње. Износ средстава која су опредељена у ову сврху је био милион и 300 хиљада динара, са целокупним изменама, док је купљен и намештај у вредности од 600 хиљада динара“ рекла је она.
А осврнула се и на будуће пројекте и улагања.
„Оно што у наредном периоду планирамо је раконструкција школског терена и убацивање мобилијара који ће бити од користи како за ученике наше школе, тако и за локалну заједницу. Потрудићемо се да поред сарадње са локалном самоуправом, овај пројекат спроведемо и кроз донаторска средства“ нагласила је директорица Ирена Матовић.
Директорица је истакла и да је, ступањем на снагу Одлуке о забрани коришћења и ношења мобилних телефона за време боравка у школи, проблем злоупотребе истих решен веома успешно и да деца немају негативан став о томе.
Говорила је и на тему радионица које су постале веома значајне за ученике и показале се као одлична идеја.
„Две школе у нашој општини су укључене у пројекат под називом „Обогаћен једносменски рад“. То подразумева да ученици, након наставе, имају радионице. Једна од тих је и припрема за завршни испит током целе школске године, која се прошле године показала као јако добра идеја. Осим тога, организују се и радионице математике, енглеског и немачког језика, креативне радионице за ученике млађих разреда, спортске, орјентиринг, као и радионице на којима се пружа психолошко-педагошка помоћ и ради се на менталном здрављу ученика“ истакла је директорица.
Мандат директорице завршава се у фебруару следеће године, па је пренела своје утиске о досадашњем обављању ове функције.
„Далеко је теже, без размишљања, обављати посао директора. Рад са децом оплемењује, даје многе тренутке који су значајни за човека. Рад са људима даје ширину у сагледавању раличитих типова личности. Ко има жеље и афинитета, препоручила бих колегама да покушају и опробају су и у овој области“ рекла је директорица.
Такође, нагласила је значај васпитног дела наставе у школама, што је, по њеном мишљењу, једнако важно као и образовни део. Па тако, она има само речи хвале за колеге предаваче и за саму децу, која су, према њеним речима, научила шта значи емпатија.
Верица Кијановић
