Ово удружење броји од 630 до 650 чланова, а истичу се по својој доброј организацији. Финансирање Удружења углавном је сведено на сопствена средства, а део средстава издваја надлежно министарство.
Каква је тренутна ситуација у пријепољским ловиштима? Да ли је популација дивљих животиња оптимална и како ловци остварују своја права? О томе је говорио управник ловишта „Лим“ Мирко Полић.
„Први записи о постојању удружења ловаца на овим нашим просторима потичу из 1946. године, a касније је то прешло у други вид удруживања. Овде у Пријепољу формирани су ревири који обухватају одређени број секција. Конкретно, у нашем удружењу постоји 19 ловачких секција организованих у 7 ревира. Ревири подразумевају оређено подручје на ком ловци остварују своја права приликом обављања лова, приликом узгоја и заштите дивљачи, изградње лово-техничких објеката и свега што иде уз то“ објашњава Полић, управник ловишта „Лим“, једног од три таква у Удружењу ловаца Пријепоља.
Према подацима, финансирање Удружења углавном је сведено на сопствена средства, као што су, пре свега, чланарине и део средстава од наплате такси и улазака у ловишта, као и одстрела одређених врста дивљачи. Додатна средства се не остварују осим када су у питању конкурси за одређене пројекте, као што су они које расписује Министарство пољопривреде, шумарства водопривреде, а некада и општина Пријепоље распише одређени конкурс. Последњих десет година, надлежно министарство издаваја значајна средства за пројекте од оних средстава која су сама ловачка удружења у обавези да издвоје за таксе. У претходне четири године најзначајнији такав пројекат био је насељавање европског јелена, па се успех ове идеје мери у преко двадесет јединки јеленске дивљачи које су успешно насељене на подручју које покрива ово ловиште, а сама популација је у порасту већ сада.
Што се тиче бројности и поделе ловаца у одређене категорије, Полић каже да се та структура углавном не мења.
„У последњих неколико година устаљен је број чланова, а то је од 630 до 650. Они су распоређени у одређене старосне категорије. Постоји категорија редовних чланова до 60 година старости, а повлашћени чланови су од 60 до 80 година и преко 80 су почасни чланови. Поред њих, постоји и ловачки подмладак до 18 година. И, постоји један део ловаца који се по нашем статуту третирају као чланови без оружја, а то су људи који имају жељу да се друже са ловцима, немају оружје, не желе да одстрељују дивљач, већ воле да учствују у другим активностима“ објашњава он.
Према речима управника, ловна година се не поклапа са календарском, па ловна сезона креће од 1. априла и траје до 31. марта наредне године.
А, што се тиче штете коју дивљач зна да нанесе, било је разних случајева, а на смањењу исте се ради активно кроз прихрану и друге активности.
„Из године у годину због озбиљности посла којим се бавимо, троше се велика средства на газдовање, односно конкретно на прихрањивање дивљачи, врста које су најатрактивније за лов, а тиме се побољшава њихова полна, старосна и трофејна структура. Последњих пет-шест година дошло је до пораста бројности свих врста, па тако да долази и до повећања штета које оне наносе пољопривредницима. Највише штете наносе дивље свиње. А срнећа дивљач и европски јелен знају да праве штете на садницама воћа. Док је популација вука сведена на минимално-оптимално бројно стање. Медвед прави штету на засадима воћа и кошницама“ објашњава Полић.
Према подацима, у ловишту „Лим“ постоји преко 60 хранилица, а од тога су 30 аутоматске за зрнасту храну. Те хранилице имају у себи соларне батерије, а раде по принципу избацивања одређене количине хране једном до два пута дневно као дохрана дивљачи која је навикла да долази на та места. На тај начин се успешно прати бројно стање одређених врста, као и трофејна и полна структура.
„Сваке године ловачке секције имају задатак да изграде неки број лово-техничких објеката, па било да су то ловачке чеке, хранилице за срне, хранилице за дивље свиње, хранилице за ситну дивљач. Углавном, сваке године се такви објекти обнављају или изграђују нови“ рекао је управник ловишта „Лим“.
Поводом болести од којих болују дивље животиње, управник је издвојио један случај појаве афричке куге свиња.
„Имали смо случај ове године где је код једне свиње дијагностикована афричка куга свиња. То је било крајем јуна. Од Управе за ветерину смо добили решење којим се обуставља лов у трајању од 60 дана. Па смо по хитном поступку морали да изградимо једну хладњачу у коју је довожена сва одстрељена дивљач. У тај објекат је долазило овлашћено лице које је узимало узорке који су потом слати на Ветеринарски институт у Краљеву. Тако да су ловци могли да преузму ловину тек после завршених испитивања“ истакао је Полић.
Верица Кијановић
