O ujedima pasa lutalica pisalo se dosta. I o naplaćenim odštetama koje su koštale budžet prijepoljske opštine milione i milione dinara. Sada su navalili na automobile koje ujedaju, kandžama i zubima kidišući na gume, farove, tablice, blatobrane i ozbiljno oštećuju. Ko će platiti?
Psi lutalice sve ozbiljnije napadaju. Već smo viđali kako u čoporima jure za automobilima, biciklima i motorima, ali obično bi se na tome završilo. Sada su prešli u napad. Ujedaju i grizu automobile u pokretu ali i parkirane. Nedavno su zaredali u školskom dvorištu. O tome svedoče fotografije koje su nam upućene „s lica mesta“ kako bi se javnost upozorila ali i alarmirali odgovorni. Šteta nije mala jer šapama nasrću na gume i ostavljaju tragove ali i po automobilu koji je sav „isfaran“ od kandži i zuba. Na tome se ne zaustavljaju već grizu i tablice i blatobrane i branike i… da ne nabrajamo. Oštećenja su znatna i već je nekoliko slučajeva prijavljeno, a vlasnisi traže način da se zaštite i da im se nadoknadi šteta. Tako se otvara još jednom pitanje pasa lutalice, njihovo zbrinjavanje, nadležnost i šta da preduzmu oni čiji su automobili oštećeni, šta da učine škole ako se to događa na parkingu u njihovom dvorištu?! Štete su sve ozbiljnije, ne bi da licitiramo ili prejudiciramo jer neki tvrde i da se kreću po nekoliko desetina hiljada dinara. Zahtevi za odšetu upućuju se opštini, odnosno lokalnoj samoupravi u čijoj je nadležnosti rešavanje problema pasa lutalica. Prijepolje pokušava da ublaži problem ali on je eklatantan i svi ti ujedi i štete zbog kojih građani tuže opštinu tokom poslednje dve decenije oštetile su budžet za desetine i desetine miliona dinara. Uzalud „memorandumi“ koji se potpisuju između opština, kako koja „garnitura“ dođe na vlast. Fotografišu se, daju izjave, a potom se nastavlja sa „praksom“ obećanja da će se rešiti, a ishod je isti. Svaka „garnitura“ ostavlja problem onoj sledećoj.
Psi lutalice haraju ulicama, oko kontejnera, jure sokacima, leže ispred javnih institucija, puna su ih školska dvorišta. Imali smo u Prijepolju ozbiljne slučajeve ujedanja dece i prolaznika. Sada su došli na red automobili. Toliko je postalo ozbiljno da vozači ne smeju da izađu iz auta.
Pokušava se naći objašnjenje zašto psi napadaju i grizu sada i automobile. Jedni kažu da je razlog „lovački instinkt“ jer automobil u pokretu, odnosno točkove, doživljavaju kao „plen koji beži“. Drugi vele da je to „želja za igranjem“ istražuju okolinu stavljajući stvari u usta, što uključuje i točkove. Treći razlog moglo bi biti to što su psi nervozni, pa zato napadaju točkove. Pored napada, psi ponekada i vrše malu nuždu na točkove automobila. To rade kako bi obeležili svoju teritoriju i kako bi drugi psi to mogli da prepoznaju, a dešava se i da ih privlači miris gume koji ih podstiče na mokrenje. Ima i onih koji tvde da psi jure automobile jer im je-dosadno ili su pod stresom, pa se, vele, oslobađaju napetosti grizući “predmete”. Vrlo je indikativno objašnjenje da ako pas nema dovoljno telesne i mentalne aktivnosti, može razviti destruktivno ponašanje kako bi se rešio viška nakupljene energije. A vi pogledajte kakvi nas psi lutalice okružju, kakve pasmine, kakvi mešanci. Snagu tih pasa nikako ne bi smeli zanemarivati. A eno ih svakodnevno u centru grada, pored Doma kulrure, škole i vrtića.
Bilo kako bilo, do sada su uglavnom psi lutalice jurili automobile , lajući oko njih, štro je vozače frustriralo jer su pokušavali da ih izbegnu, plašeći se da ih ne udare. Sada su prešli na ujedanje, grebanje i otvoreno kidisanje koje za posledicu ima oštećenja vozila. Jedno ozbiljno pitanje se nameće:zašto vlasnici pasa nemaju obavezu da čipuju svoje ljubimce? Tada bi se lako ustanovilo čiji je pas koji luta, a računi za štetu bi se ispostavljali nesavesnim vlasnicima, koji kada se “zasite” svojih ljubimaca ili kad više ne mogu da ih “izdržavaju” jer psi koštaju i to prilično, jednostavno puste umiljatog kućnog ljubmca na ulicu. Tada nastaje drama, tužna za pse, prepuštene da se “snalaze” i opasna po ljude , njihovu decu i imovinu. Već odavno upozoravamo na sve ovo ali uprkos” izjavama”, još se ništa nije ni pomerilo, a kamoli da je na putu da se reši. Nismo jedina opština koja ima ovakav problem ali je na nama da ga rešavamo jer smo sebi jedini. Dakle, prioriteti se moraju odrediti, jer nije i ne može sve biti prioritet i jednako važno, a jedno od pet na lestvici “urgentnih” je rešavanje problema pasa lutalica. Vreme je da se sa “slikanja” pređe na delo.
Indira Hadžagić
