Ако је судити по реакцијама, грађани Пријепоља већ годинама истичу у први план два проблема која су у надлежности локалне самоуправе. То су пси луталице и недостатак паркинга. Деценију и по о њима се прича на седницама Скупштине општине али се не доносе одлуке које ће променити „неиздрживо“ и „неодрживо“ стање. Проблеми се решавају „привремено“ али се „стање на терену“ мења много брже.
На који начин се једна сиромашна и девастирана средина, каква је пријепољска општина, прилагођава захтевима везаним за област одрживог развоја и могућностима унапређења и реализације оних пројеката који су од приоритетног значаја за однос према заједничком окружењу и колико заједница реално утиче на одређивање приоритета? На жалост, примери добре праксе су ретки и у окружењу кад је реч о решавању два озбиљна пробема: недостатак паркинг места у граду и пси луталице.
ПАРКИНГ КАО (НЕ)РЕШИВ ПРОБЛЕМ
Прође цела деценија од како су донете одлуке да се реши проблем јавног паркирања у Пријепољу. Прошло је осам година од како је био потписан и уговор са новосадском фирмом о уређењу и наплати паркинг простора у Пријепољу. За то време, Пријепоље је један од ретких градова који нема јавну гаражу, нема наплате паркинга, град у коме се може паркирати на најневероватнијим местима. Била је 2015.година када је „ЈКП“Лим“према Одлуци о јавним паркиралиштима, поверено управљање, коришћење и одређивање јавних паркиралишта на подручју Пријепоља. Тада је потписан чак и уговор вредан скоро пола милиона динара са ЈП“Паркинг сервис“ из Новог Сада којим су утврђене и обавезе око уређења паркинг простора. Остало је још, како је тада речено за јавност, да се потпише тројни уговор са неким од предузећа која пружају услуге мобилне телефоније, па ће Пријепоље бити једна од 26 општина у Србији у којој ће се примењивати наплату паркинга путем СМС. Тадашњом Одлуком о јавним паркиралиштима предвиђено је било да у екстра зони време паркирања аутомобила буде ограничено на један сат, а у првој зони један сат дуже. Предвиђени су и посебни услови за паркинг места инвалида, као и за станаре зграда у зонама наплате паркинга. Још је казано и да би „примена Одлуке о јавним паркиралиштима могла би почети у фебруару наредне године, односно скоро годину дана од када су је одборници Скупштине општине усвојили, а према којој је било предвиђено да цео посао почне још крајем лета“.Казивано све ово у новембру 2015.године, када је у граду имало обележено само 200 места за паркинг. Возила је било 7.000. И онда је решавање паркинга скрајнуто из „приоритета“ кад је реч о инвестицијама. Ништа се није ни говорило, ни чинило до 2022.године. Те године је град добио 50 нових паркинг места: „У циљу решавања проблема недостатка паркинг простора, руководство општине Пријепоље замолило је Електропривреду Србије да им стави на располагање земљиште код зграде Електродистрибуције“. Две године касније, радови на уређењу нове саобраћајнице, омогућили су да се на неуређеном и необележеном простору за тако нешто, ипак паркирају возила(како ко стигне и како му воља). У септембру ове године је изненада на „уштрб“ тротоара на најфреквентнијем месту у граду и за возила и за пешака, уређено и обележено 11 места за паркирање. Председник општине Пријепоље Драго Попадић је нагласио да је ово „само почетак ширег плана уређења саобраћајне инфраструктуре, а веома брзо ће уследити и процес зонирања улица у општини Пријепоље.Циљ је да се обезбеди ефикаснији систем паркирања“. Када, није речено, јер буџетом ништа није предвиђено. Тако се настављају обећања да ће „ускоро и веома брзо“ Пријепоље решити проблем паркирања. То су од 2015.године обећавали и претходни предсеници општина.
„Немамо много простора за дефинисање јавног паркинга и решавање тог проблема али ће бити неопходно да се уради урбанистички пројекат, нека локација ће свакако морати да се нађе. Слажем се да је стање са паркирањем прилично хаотично“, рекао је Емир Хашимбеговић у разговору за „Полимље“ 2015.године.
„Слажем се да је стање хаотично и да је алармантно али добра вест је да смо убрзали израду Детаљног плана регулације за Шеховића Поље која је започета пре две године. Приводи се крају и то ће решити питање приступних саобраћајница и паркинга. У оквиру нових саобраћајница биће нових паркинг места, а планирана је и изградња јавне гараже. До краја лета биће завршен тај урбанистички документ и кад имамо плански документ имамо и могућност да одмах приступимо откупу земљишта“, рекао је Драгољуб Зиндовић у разговору за „Полимље“ 2017.године.
„Имамо подршку струке али морамо понудити локацију. Чини се да је до сада најбољи предлог везан за локацију Пијаца. То ћемо решавати кроз приватно-јавно партнерство. Али саобраћајна слика града свакако мора да се измени и култивише. Ту нема дилема. “, рекао је Владимир Бабић, у разговору за „Полимље“ 2020.године.
„Залагаћемо се за јавно-приватно партнерство које ће донети изградњу паркинг простора јер је опција подземних гаража на простору Пијаце веома реална“, рекао је Драго Попадић, у разговору за „Полимље“ у марту 2023.године.
Десет година „проблем паркинга“ је „на чекању“.
ПСИ ЛАЈУ,ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ
Два пута, за три године, председници суседних општина састајали су се, да би потписивали меморандуме како би се заједнички решавао проблем паса луталица. Али такви „меморандуми“ потписани су још 2010.године. Милиони из буџета одлазе за одштету грађанима које су ујели пси луталице, а Одлука о држању кућних љубимаца у Пријепољу стара је 30 година.То би било укратко о проблему паса-луталица. Илустративан је податак од пре три године:“ „Данас је у организацији општинског руководства одржан састанак са представницима Дома здравља, Полицијске управе и Суда , тема састанка је била сагледавање проблематике и изналажење решења у циљу смањење плаћања и спречавање злоупотреба у исплатама штета. Изнети су забрињавајући податци да се у току године појављују једна те иста лица више пута, за надокнаду штете од уједа паса. (Једно лице чак шест пута). Укупан износ који је исплаћен у 2019. години за штете по разним оснивама је 106.392.449,00 динара. У 2020. овај износ је мањи али због одлагања суђења што ће у овој години бити додатна отежавајућа околност и оптерећење за буџет“.
Закљичак је да је неопходно реаговање свих субјеката у циљу заштите буџета. Поређења ради за новац који се исплати за годину дана по основу разних надокнада штета могло би се асфалтирати 15 километара сеоских путева“.
У мају 2023.године поново наслов: „Четири општине заједнички решавају проблем паса луталица“.А у тексту:“ Председници и начелници општина Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница, одржали су састанак поводом заједничког решавања проблема паса луталица. У плану је потписивање Меморандума о сарадњи којим ће се дефинисати даљи кораци у решавању овог проблема, највероватније кроз неки облик јавно-приватног партнерства. Ово је само био први корак у решавању проблема. У наредним данима биће припремљен Меморандум или Споразум о сарадњи, где ћемо јасно дефинисати шта која од локалних самоуправа треба да уради“. Потом ћутање.
Пре 15 година речено је са „највишег нивоа“ локалне самоуправе да су „свесни да пси луталице представљају проблем, међутим изградња азила или прихватилишта за псе неће бити ни лака ни брза“.Тада је Скупштина општине усвојила план капиталних инвестиција и у њему се нашла и изградња азила за псе. Речено је и ово:“Планирали смо изградњу азила за псе на регионалном нивоу за општине Прибој, Нова Варош и Пријепоље. У прибојској општини постоји и локација која би била погодна. Покушавамо да обезбедимо средства аплицирајући код различитих приступних фондова“. Била је 2010.година када је потписан Меморандум о потреби да се изгради азил за псе за три општине. Једна од идеја била је и да се не гради азил већ прихватилиште. Према „оквирним“ проценама, изградња прихватилишта за три општине коштала би 280.000 евра.
У међувремену, свако је запатио по кућног љубимца у облику пса. Кад га изгустирају, кад постане прескуп, кад се разболи или из неког другог разлога, љубимац се нађе међу „уличарима“. Неколико пута спровођене су акције хватања паса, стерилисања, али резултати су „мршави“, о чему сведочи „стање на терену“. Кућни љубимци имају своја права, а обавезе имају они који их држе. То би требало све да је регулисано и локалним одлукама јер је и то у домену локалне самоуправе. Па, да ли је ?! Наравно да јесте али одлуком која је донета 1994.године када су се у Пријепољу могли на прсте набројати кућни љубимци, а и „уличари“ су бивали „препознати“ од стране оних који су се још кретали улицама града, а мање возили.
У Пријепољу има шест ветеринарских амбуланти. Нико, према речима нашег саговорника који је доктор ветеринарске медицине са 32 године радног искуства, није консултовао струку, нити тражи предлоге. Тендери се расписују за хватање паса луталица и стерилизацију и посао се даје другима, а не овдашњим ветеринарским амбулантама које плаћају порез и обавештени су о свему. Кад се догоди напад на пролазнике и кад то забележе медији, онда се поново „фокусира“ на проблем. Решење је очигледно компликованије од стављања потписа на „меморандум“.
Индира Хаџагић