Главно подјадовничко село је Горњи Страњани, које се даље дели на три поприлично удаљена засеока. Што се тиче броја становника у засеоцима који територијално припадају селу Горњи Страњани, засеок Грончарево тренутно броји једно домаћинство од 12 укућана, Копривна има два домаћинства од којих је једно једночлано, а Шћепаница има једног сталног становника. Велики део становништва овог предела, а пре свега села Горњи Страњани, одселио се, крајем двадесетог и почетком двадесет и првог века

Како кренути причу више пута испричану? Планина Јадовник је природно богатство целе Србије. А, опет, неискоришћени потенцијал и недовољно очуван дар природе. Иако је ово подручје под заштитом државе, дозвољен је лов, а често долази и до сукоба са ловокрадицама. Строго је чуван једино војни објекат где је забрањено и фотографисање а и снимање. За воде нико не мари, за пашњаке, за предивне пределе прекривене стенама и четинарима. А нема ни становника, ни пута. Путни правац за ову планину са највишим врхом у Залтиборском округу макадамски је и у лошем сању, тако да је и оно мало мештана села подно Јадовника принуђено да обезбеди себи скупа теренска возила или да прибегне старинским методама, односно преносу терета и људи у животињским запрегама. А сходно надморској висини и великом пространству, пешачење представља прави изазов.

Сувишно је говорити о природним богатствима које ова нестварна планина поседује, али их, ипак, треба поменути. Једно од лепших места и један од већих врхова Јадовника пружа поглед на околна села и далеке пределе које не би могао препознати ни именовати нико сем малобројних мештана, а то је врх Чир који стоји на 1600 метара надморске висине и пружа поглед вредан сваког дивљења.

На овом прелепом пределу могу се јасно уочити рупе од бомби које су остале да сведоче о разарању које је нашу земљу погодило крајем прошлог века и оставило трајан утицај на живот и здравље становника. Мештани села на падинама Јадовника су неке од тих рупа насипали земљом и временом су оне знатно ублажене. Међутим, неке су још увек видљиве у пуној величини и изазивају језу код пролазника.

КАКО ИЗГЛЕДА ЖИВОТ НА ПАДИНАМА ЈАДОВНИКА?

Главно подјадовничко село је Горњи Страњани, које се даље дели на три поприлично удаљена засеока, а то су: Грончарево, Копривна и Шћепаница. Копривна је позната по томе што, према провереним изворима, представља село на најећој надморској висини у Србији.

Изнад ових села пружа се задивљујући поглед на врхове Јадовника од којих су најпознатији свакако највиши врх Златиборског округа-Катунић са 1734 метра, а потом и врх Милетинице са преко 1700 метара надморске висине, испод кога се налази главни извор реке Увац који носи назив Лучева чесма због дрвеног корита које служи за сакупљање воде како би стока и људи имали лакши приступ, а направљеног од лучевог (боровог) дрвета.

Што се тиче броја становника у засеоцима који територијално припадају селу Горњи Страњани, засеок Грончарево тренутно броји једно домаћинство од 12 укућана, Копривна има два домаћинства од којих је једно једночлано, а Шћепаница има једног сталног становника. По овој статистици може се видети тренутна демографска слика самог села, што је врло депримирајуће. Иако је територијално велико село, мали број мештана указује на то да се село полако гаси и да за коју годину више неће имати ко да изведе говеда ни овце на испашу по овим прелепим пределима планине Јадовник, природног блага Србије.

На територији Јадовника налази се и хранилиште за дивљач Кашан, на коме се често могу наћи мрки медвед и белоглави суп, две врсте које су заштићене законом у Србији, што је само још један од разлога за очување овог природног добра и коришћење потенцијала који ова планина поседује.

Међутим, према речима мештана, велики део становништва овог предела, а пре свега села Горњи Страњани, одселио се, крајем двадесетог и почетком двадесет и првог века. Претпоставља се да је у питању било тражење сигурног запослења и потрага за „бољим животом“.

Без обзира на потенцијале и безгранична природна богатства, овај предео опустео је од људске вреве, буке стада оваца и крда говеди. Да ли ће тако остати, или ће се, ипак, све променити ако неко одлучи да реши проблем путне инфраструктуре, као и текуће ситне проблеме.

Верица Кијановић

Podelite tekst: