Један од највећих проблема у пријепољској општини је недостатак канализационе мреже и то у највећим насељима, у којима живи две трећине укупног броја становника. Потреба постоји већ одавно да се у складу са цивилизацијским тековинама, уместо у реке, оптпадне воде одводе до постројења које ће их пречишћавати и такве поново враћати у природу. Прича је почела пре 14 година, али ништа није урађено. Укључивање у пројекат државе „Чиста Србија“ даје велику наду да ће се „етапно“ али за неколико година и решити.
Наслов пре 14 година у „Полимљу“ је био:“Пријепоље решава проблем отпадних вода“. Наиме, пре толико година израду пројектне документације финансирали су Европска унија и Влада Швајцарске, а вредност је била 190.000 евра. Менаџер Програма развоја општина у југозападној Србији предао је 23.марта 2010.године председнику пријепољске општине техничку документацију за: идејне пројекте са студијама изводљивости за колекторе и постројење за пречишћавање отпадних вода, ревизију и студију управљања за регионалну депонију Бањица и студију за индивидуални третман отпадних вода на руралном подручју. Израда техничке документације је предуслов за спровођење сваког пројекта. Како је рекао представник Европске уније, био је то корак у охрабривању општине Пријепоље да настави да развија техничку документацију до нивоа који ће омогућити спровођење грађевинских радова. Веровало се и да ће се пронаћи донатор и пројекат преточити у дело и тако Пријепоље ставити на мапу ретких општина Србије са решеним питањем отпадних вода. „ПРО програм“ је показао интересовање да заштити Лим, да се коначно са речи пређе на дело и да екологија не буде само демагошка поштапалица приучених и амбициозних политичара, а да се при том ама баш ништа не улаже у ту област, нити граде објекти неопхдни за заштиту животне околине и здравља људи, односно спречи даље уништавање природних ресурса. У ту причу било је укључено само осам општина Србије кроз програм Уједињених нација.
Но, за целу једну деценију, Пријепоље није успело да се помакне од те студије, која је у међувремену „застарела“. Зна се и да је тада одабрана најбоља локација на речици Љупчи. Често се од 2010.године спомињала изградња Фабрике за пречишћавање отпадних вода.

Делегација из Пријепоља пре седам година обишла је постројења за пречишћавање отпадних вода у Словенији и упознала се са технологијом која се примењује данас. Тако Фабрика за пречишћавање отпадних вода у Врхнику има само троје запослених јер је технолошки систем потпуно компјутеризован, а цена изградње са опремом износила је 3,5 милиона евра. Искуства и најбоља решења пренео је инжењер Марјан Јанез Муц који је руководио овим пројектима не само у Словенији него и у градовима Русије али и градовима држава из окружења, а био је недавно ангажован на великом пројекту на Златибору.
Пре четири године, тадашњи директор ЈКП“Лим“ Енис Мемишаховић у интервују за „Полимље“ је рекао:“ Потребно је изградити у Бродареву и Пријепољу фабрике за прераду отпадних вода. То је посао за наредних десетак година јер је то огромна инвестиција која се креће у границама стотина милиона динара. Пројекат није урађен, иако је планирано, нису урађени ни колектори у дужини од 15 километара, а у неким насељима још није решена ни канализација(Ивање, Раишњева, Непек…). Главним колектором дуж Лима треба одвести канализацију до фабрике чија се изградња планира у сливу Љупче. Идејни пројекат са студијом оправданости и за фабрику за пречишћавање отпадних вода и за колектор урађен је још 2009.године. Ми ћемо морати да почнемо тиме да се бавимо што пре јер један од услова за улазак Србије у Европску унију је и решавање питања заштите вода. У овом тренутку, Србија пречишћава свега 2 одсто свих отпадних вода на својој територији. Наравно, да би се овај проблем решио у нашој општини треба благовремено реаговати, у складу са иницијативом државе, искористити све фондове који су на располагању до 2025.године. Примера ради: и да се ураде канализације у појединим насељима, поставља се питање шта после и ко ће смети да одобри прикључење када се зна да нема колектора и када нема ништа више од тога да се, као некад, отпадне воде спроводе до река. То су, иначе, веома компликовани захвати који траже стручне консултације и једно од избиљних питања за ову општину је и ко ће носити те послове јер они нису у ингеренцији овог предузећа иако су, наравно, ту сви расположиви стручњаци, али предузеће не доноси одлуке и не инвестира“.

„ЧИСТА СРБИЈА“
Нова шанса и то велика, указала се пре три године. Наиме, на шестом заседању Скупштине општине Пријепоље, у апрлу 2021.године усвојене су одлуке о изради плана детаљне регулације за Залуг и део Бродарева које су неопходне да би се приступило активностима које ће омогућити израду планских аката за решавање питања отпадних вода. Како је истакнуто, пријепољска општина је ушла у програм Владе Републике Србије под називом „Чиста Србија“, који ће, захваљујући финансиској подршци, омогућити општинама да реше сложена питања канализације и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. Сви одборници који су се укључили у дискусију изразили су понос што учествују у доношењу ових одлука. Био је то велики корак, јер се пријепољска нашла у друштву још седамдесетак локалних самоуправа које би требало да уз велику помоћ државног пројекта обезбеде услове за решавање једног од највећих проблема сваке, а посебно тако сиромашне, девастиране и неразвијене општине која, пак, за разлику од многих, има изванредне реке које представљају прави драгуљ и велики ресур и „оставштину за будућност“ . Тако је, уз доношење споменутих одлука, дат и веома детаљан пројектни задатак који је обухватио све што је везано за решавање канализационе мреже и изградњу система за одвођење и пречишћавање отпадних вода а који је предат надлежном министарству. Планирано је да се ураде два постројења за пречишћавање отпадних вода и то једно на подручју Љупче, за велике месне заједнице Ивање, Велика Жупа, Коловрат, односно насеља попут Непека, Томовине, то јест приградско подручје Лука, а друго постојење градило би се за подручје МЗ Бродарево. У међувремену је урађен комплетан појекат за подручје великог приградског насеља, односно за МЗ Ивање, који обухвата решавање питања канализације од Зебуђе до Ивањског моста, а такође су предати сви подаци везани за насеља поред реке Милешевке, како би се уз реконструкцију пута до Манастира Милешеве, истовремено решило и питање канализације на овом простору. Оно што је, такође, важно је пројекат који се односи на централни колектор којим ће се омогућити скупљање отпадних вода ка централном месту кроз Залуг до Љупче, односно постројења за пречишћавање воде.

Прошле године, јавност је упозната са детаљима укључивања Пријепоља у пројекат „Чиста Србија“ и са чињеницом да су тим пројектом за пријепољску општину опредељена 32 милиона динара, а реч је о простору на коме живи скоро 22.000 становника, да ће се градити фазно и то три године. Председник општине Драго Попадић је најавио у априлу прошле године да ће „ускоро почети радови на изградњи канализационе мреже управо у Ивању јер је то приоритет, обзиром на величину насеља које уопште нема канализацију“. У јулу 2023.године општинско руководство имало је састанак са фирмом „Еко Морава“ када је речено да ће бити израђена пројектна документација за изградњу канализационе мреже за шест насеља. Попадић је у свом обраћању казао да пројекат обухвата „ 60 километара канализационе мреже и подељен је у шест етапа. Једна од етапа је Ивање која чини око 30 одсто планиране канализационе мреже“. Како је истакао: „За сада смо надомак да завршимо Ивање и етапу дуж пута за Милешеву. Остале етапе, Велика Жупа, Коловрат, Раишњево се пројектују и очекујем да ћемо и то имати завршено до краја године, али су нам приоритет Ивање и Милешева“.

Пријепоље у августу 2024.године очекује да ће радови почети, да ће обухват бити велики и да ће заиста заживети фабрике за пречишћавање отпадних вода. У том очекивању у општини Пријепоље једини „пречишћивачи“ отпадних вода су и даље реке, од Сељашнице, Миоске, Ратајске и других речица и потока, преко Лима и Милешевке. Покривеност канализационом мрежом је 43 одсто са укупно 6. 340 прикључака. Зато су све очи упрте у пројекат „Чиста Србија“ чији је циљ, како се наводи:“ да се проблеми градова и општина који до сада нису биле у фокусу из разлога недовољне активности самих локалних самоуправа или због недостатака финансијских средстава потпуно реше што се тиче овог сегмента“.
Индира Хаџагић