Број особа са инвалидитетом на евиденцији незапослених лица закључно са 30. јуном у општинама Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница је 200, од чега је 89 жена. Закон каже да сваки послодавац који има од 20 до 49 запослених мора имати запослену једну особу са инвалидитетом.
Кроз разговор са директорком НСЗ Филијале Пријепоље Рафетом Хајдаревић, стекли смо увид у податке о броју особа са инвалидитетом на евиденцији незапослених, о начинима подстицања њиховог запошљавања и мерама које НСЗ предузима за њихово укључивање у свакодневни живот и рад.
Првенствено, Национална служба за запошљавање распознаје следеће категорије особа са инвалидитетом: ратни војни инвалиди, категорисана омладина, инвалиди рада 2 и 3 категорије и лица са проценом радне способности. Како објашњава директорка, ОСИ при пријављивању на евиденцију незапослених лица, поред основне документације, прилажу и доказе о инвалидности. Лица из прве категорије (ратни војни инвалиди) прилажу Решење општинског органа надлежног за борачка питања о утврђивању својства ратног, мирнодопског или војног инвалида. Лица којима је утврђена категорија и друга лица којима је утврђена инвалидност у складу са Законом (категорисана омладина) достављају Решење о категоризацији надлежног органа (општински орган надлежан за друштвене делатности). Инвалиди рада 2 и 3 категорије у обавези су да доставе Решење ПИО фонда. А незапослена лица која имају лекарску документацију која потврђује неку врсту инвалидитета Национална служба за запошљавање шаље на саму процену и они припадају категорији лица са проценом радне способности, а лица која су запослена имају право да траже процену од стране саме НСЗ. Директорка Хајдаревић такође истиче да све послове које је потребно урадити ради процене радне способности обавља надлежна филијала НСЗ, што додатно олакшава овим особама.
Према подацима НСЗ Филијале Пријепоље, број особа са инвалидитетом на евиденцији незапослених лица закључно са 30. јуном у општинама Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница је 200, од чега је 89 жена. Од тог броја, у општини Пријепоље има 76 ОСИ на евиденцији за незапослене, од којих су 34 жене. По нивоу квалификације, односно образовања, у Филијали Пријепоље, највећи је број оних са основним образовањем и васпитањем (49), од којих су 28 жена, док у општини Пријепоље највећи број таквих особа има завршену средњу стручну спрему (36), од којих је 14 жена.
НСЗ се годинама фокусира на запошљавање особа са инвалидитетом, па стога има и програме укључивања оваквих особа у послове који одговарају њиховим могућностима. Они се запошљавају под општим и посебним условима. Директорка Филијале Пријепоље даље објашњава шта ова подела представља.
„Запошљавање ОСИ под општим условима подразумева запошљавање код послодаваца без прилагођавања послова, без прилагођавања радног места или без прилагођавања и једног и другог. То све обухвата индивидуалну подршку лицима укљученим у мере активне политике запошљавања, што се огледа кроз следеће програме: додатно образовање и обука, програм стручне праксе, програм под називом „Моја прва плата“, приправништво за младе са високом и средњом стручном спремом, стицање практичних знања и функционално образовање одраслих. Такође, субвенције за запошљавање које и иначе НСЗ обезбеђује за незапослена лица из одређених категорија односе се и на ОСИ, као што је програм за самозапошљавање, а потом и програм запошљавања лица из категорије теже запошљивих. Док су радна активација и субвенције зарада особама без радног искуства посебне мере које се односе на особе са инвалидитетом и помажу њиховом запошљавању“ истиче директорка.
„Запошљавање ОСИ под посебним условима односи се на запошљавање уз прилагођавање радног места, што подразумева техничко-технолошко опремање радног места, набавку средстава и опреме за рад у складу са потребама. Послодавцу се, кроз овај програм, рефундирају трошкови прилагођавања радног места у висини до 400 хиљада динара. Такође, у ове посебне услове спада и пружање стручне подршке новозапосленој ОСИ (тзв. радна асистенција) код увођења у посао на радном месту, односно, послодавцу се рефундирају трошкови за ангажовање особе за радну асистенцију у висини до 50.000 динара месечно, што може да потраје до 12 месеци“ наставља директорка Филијале Пријепоље.
НСЗ поред финансијских мера за запошљавање ОСИ, пружа и програме нефинансијске природе. Кроз меру под називом „Клуб за тражење посла“ ове године укључене су 3 особе, у обуку за активно тражење посла укључено је 7, док је у мотивационо-активациону обуку укључено 5 особа. А кроз финансијске мере у 2021. години укључено је 26 лица, у 2022. укључене су 24 особе и у 2023. укључено је 15 особа.
ШТА КАЖЕ ЗАКОН О РАДУ?
Одредбама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом прописано је да сваки послодавац који има од 20 до 49 радника има обавезу да запосли једно лице из категорије ОСИ. Послодавци са већим бројем запослених су у обавези да на сваких 50 запослених, запосле по једну особу са инвалидитетом.
Треба истаћи да НСЗ пружа и подршку при преквалификацији, на који начин се ОСИ прилагођавају променама на тржишту рада. Ради унапређења дигиталне писмености, сваке године се организују информатичке обуке по ЕЦДЛ стандарду. Подаци говоре да је ту обуку у недлежности Филијале Пријепоље ове године прошло 6 особа. А када су у питању области рада и врсте послова на којима се ангажују особе са инвалидитетом, најчешће су то помоћна радна места у администрацији, књиговодству, помоћни кувари, магационери, портири, конфекцијски радници.
Директорка НСЗ Филијале Пријепоље Рафета Хајдаревић сматра да је главни разлог појаве да неки послодавци радије плаћају казне, него што запошљавају особе са инвалидитетом, то што, према њеним речима, они виде само недостатке таквих особа, али не и њихове потенцијале, односно имају предрасуде. Она сматра да би се статистика запошљавања променила уколико би се тај проблем решио, односно уколико би послодавци постали свесни да им овакви запослени могу бити на корист у разним пољима.
А када је у питању појава да поједине особе са инвалидитетом избегавају пријављивање на евиденцију незапослених, опште је мишљење да је главни разлог за то изостанак подршке како породице, тако и околине.
Верица Кијановић
