Letnje računanje vremena počinje u nedelju, poslednjeg dana marta, pomeranjem sata sa 2 na 3. A zašto i od kada se to radi?
Iako se godinama pričalo kako će Evropska unija ukinuti promenu vremena što milioni ljudi širom kontinenta traže, to se nedogađa i izvesno je da ćemo i ovog proleća pomerati sat unapred.
Problem je što članice EU ne mogu da se dogovore koje vreme je bolje za Evropu, letnje ili zimsko, zbog čega je ceo proces blokiran, ne zna se do kada, iako pojedine zemlje mogu samostalno da donesu odluku, pošto neke žele zimsko računanje vremena, a druge letnje tokom cele godine.
A zašto pomeramo kazaljke “đah tamo, đah vamo”?
Na ideju o pomeranju sata došao je Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda koji je 1895. Kraljevskom društvu u Velingtonu predočio svoj rad o potrebi prelaženja na letnje vreme. Promenu vremena je zagovarao deset godina kasnije i britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet, koji je vodio obimnu kampanju za uvođenje britanskog letnjeg vremena, rukovodeći se time što u letnjim mesecima obdanica počinje ranije.Valjda u stilu poslovice, ko rano rani, dve sreće grabi. Ali ni on nije dočekao da vidi to “pomeranje” sata.
Zapravo sve je počelo 30.aprila 1916. godine u Nemačkoj kada je sat pomeren za jedan unapred kako bi se štedelo na veštačkom osvetljenju. U SAD je učinjeno nešto slično. Prvo je promena usledila u vreme predsednika Vilsona 1918.godine ali je posle nekoliko meseci ukinuta, no ne u svim gradovima. A onda je predsednik Frenklin D. Ruzvelt vratio letnje računanje vremena u SAD 1942. godine. Letnje i zimsko računanje vremena uvedeno je u 110 država. Ne koristi se recimo u Rusiji, Kini, Japanu i u još u 79 zemalja.
Na ovim prostorima, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pomeranje časovnika uvedeno je prvi put 27. marta 1983. godine.
